За боље здравље срца ове ствари треба избјегавати послије 17 часова

Усклађивање вечерњих навика са природним биоритмом организма једноставан је, али изузетно дјелотворан корак ка дуговјечности и очувању кардиоваскуларног система.

Друштво

Успјешан пројекат "Мала башта" : Пет основних школа у Српској добило пластенике

Савремени начин живота све чешће помјера границе радног и активног дана дубоко у вечерње сате. Међутим, научна истраживања из области кардиологије и хронобиологије све гласније упозоравају да то шта радимо касно поподне и увече има директан утицај на здравље кардиоваскуларног система. Људски организам функционише према природном циркадијалном ритму, а срце током ноћи захтјева период одмора када се крвни притисак и пулс природно снижавају.

Уношење одређених намирница у касним сатима може нарушити овај физиолошки механизам и дугорочно повећати ризик од срчаних обољења. Кардиолози и стручњаци за спавање издвајају три кључне ствари које треба да избјегавате након 17 часова како би се сачувало здравље срца.

Кофеин и енергетска пића

Иако се шољица кафе или чаја у касно поподне чини као идеалан начин за превазилажење умора кофеин је један од највећих непријатеља вечерњег одмора срца. Наиме, кофеин “ради” у организму између пет и седам сати, што значи да се чак и половина унијете количине може задржати у крвотоку у тренутку када одлазимо на спавање.

Свијет

Европска држава дијели грађанима новчану помоћ за храну

Конзумирање кофеина послије 17 часова стимулише централни нервни систем, повећава ниво адреналина и убрзава рад срца. Поред тога што отежава успављивање, кофеин спречава организам да уђе у фазу дубоког сна, током које се природно дешава такозвани „ноћни пад” крвног притиска.

Касни оброци и тешка храна

Обилни оброци богати засићеним мастима, рафинисаним шећерима и високим садржајем соли у вечерњим сатима представљају озбиљан стрес за кардиоваскуларни систем. Када унесемо велику количину хране касно увече, дигестивни систем захтјева значајну количину крви за варење, што тјера срце да ради појачаним интензитетом у вријеме када би требало да успорава.

Поред тога, касни оброци повећавају ниво шећера и триглицерида у крви током ноћи, када су метаболички процеси природно успорени. Истраживања показују да редовно конзумирање тешке хране послије 17 или 18 часова повећава инсулинску резистенцију и доприноси стварању атеросклеротских плакова у крвним судовима. За оптимално здравље срца, вечера би требало да буде лагана и конзумирана најмање три сата прије спавања, преноси Магазин.

Занимљивости

Пет знакова чека срећан период све до 27. септембра

Интензивни тренинзи и психофизички стрес

Иако је физичка активност један од стубова здравља срца, вријеме када се она практикује игра пресудну улогу. Интензивни кардио-тренинзи или вјежбе са великим оптерећењем након 17 часова могу имати контрапродуктиван ефекат. Врхунска физичка активност подиже ниво кортизола и адреналина, повећава тјелесну температуру и убрзава пулс, што организам држи у стању приправности сатима након завршетка тренинга.

Слично томе, рјешавање стресних пословних задатака, прегледање вијести или учешће у жучним расправама у касним сатима одржава тон симпатичког нервног система високим. Умјесто да се припрема за ноћни одмор, срце остаје под притиском повишеног пулса и крвног притиска. Вечерње сате треба резервисати за умјерене активности, попут лагане шетње, јоге или вјежби дисања, који активирају парасимпатички систем и помажу срцу да уђе у стање регенерације.