Сутра Усјековање главе Светог Јована Крститеља: Празник строгог поста и бројних народних вјеровања

Свети Јован Крститељ, који је крстио Исуса Христа у ријеци Јордан, страдао је по наређењу цара Ирода. Према Јеванђељу, Ирод је, на наговор Иродијаде, наредио да Јовану буде одсјечена глава и да се она донесе на тацни.

Јован је претходно јавно осуђивао Иродов брак са Иродијадом, женом његовог брата. Ирод је због тога наредио да Јована затворе, а након једне гозбе и обећања које је дао Иродијадиној кћерки Саломи, пристао је да испуни њен захтјев – да јој донесе главу Светог Јована.

Дан строгог поста

Усјековање главе Светог Јована Крститеља један је од дана када православни вјерници посте строго, без обзира на то који дан у седмици празник пада.

Пост на овај дан подсјећа на страдање Светог Јована, али и на значај уздржавања, молитве и духовног преиспитивања.

Народни обичаји и вјеровања

У народу су се кроз вријеме развила бројна вјеровања везана за овај празник. Она су дио народне традиције и не треба их поистовјећивати са званичним учењем Православне цркве.

Једно од најраспрострањенијих вјеровања јесте да на Усјековање не треба користити нож, сјекиру или друге оштре предмете, јер се тиме симболично „не подсијеца“ оно што је свето. У неким крајевима домаћице тог дана нису сјекле воће, хљеб или поврће ножем, већ су их ломиле рукама.

Посебно се избјегавало сјечење црвених плодова, попут јабука и парадајза, јер су у народној симболици црвена боја и облик плода повезивани са крвљу и страдањем Светог Јована.

Постоји и вјеровање да на овај дан не треба јести ништа што има црвену боју, мада се тај обичај разликује од краја до краја. У неким породицама избјегавају црвено воће и поврће, док други поштују празник првенствено строгим постом и молитвом.

У појединим крајевима постојало је и вјеровање да на Усјековање не треба радити тешке послове, већ дан треба провести мирније, уз молитву и сјећање на светитеља.

Зашто се празник назива Усјековање?

Назив празника потиче од ријечи усјећи, односно одсјећи, и директно указује на страдање Светог Јована Крститеља. У црквеном календару празник се зато назива Усјековање главе Светог Јована Крститеља.

Овај празник уједно је и дан сјећања на човјека који је свој живот посветио проповиједању покајања и припремању народа за долазак Спаситеља.

Због тога се вјерници на овај дан, осим поста, позивају на молитву, покајање, праштање и преиспитивање сопствених поступака.

Иако су бројна народна вјеровања сачувана до данас, суштина празника није у страху од тога шта се „смије“ или „не смије“ радити, већ у сјећању на мученичку смрт Светог Јована Крститеља и духовном значају који овај дан има за православне хришћане.