Сутра жене треба да раде оно што ни за један празник не смију

Свети Никифор био је познат по својој борби за поштовање светих икона. Због тога га је цар Лав Јерменин протјерао са престола и послао у изгнанство на острво Проконис.

Тамо је живио у манастиру који је сам подигао у част Светог мученика Теодора. У тешким условима провео је чак 13 година, након чега се упокојио 828. године.

Чудесно очуване мошти

Након смрти иконобораца и доласка побожне царице Теодора на власт, одлучено је да се мошти светитеља врате у Цариград.

По савјету патријарха Свети Методије, 846. године отворен је гроб Светог Никифора. Тада су сви присутни видјели да је његово тијело, и послије 19 година, остало нетрулежно и да шири пријатан мирис.

Мошти су потом свечано пренете у Цариград, гдје их је дочекала царица са сином и мноштвом народа. Најприје су унесене у цркву Аја Софија, из које је некада био прогнан, а затим пренијете у цркву Светих апостола.

Занимљиво је да се све одиграло истог датума када је и протјеран - 13. марта, чиме је овај догађај добио додатну симболику.

Вјеровање и обичаји

Према народним вјеровањима, на дан Светог Никифора Цариградског и преноса моштију добро је урадити нешто корисно и тихо, попут ушивања одеће, што симболизује обнову и бригу о дому.

Такође, обичај је да се у цркви запали свјећа за преминуле, као знак сјећања и молитве за њихове душе.

(Она.рс.)