Све више дјеце са аутизмом и другим развојним поремећајима: Ово су први аларми

Аутизам спада у развојне поремећаје када се особа суочава са проблемом запажања и функционалност у околини. Дефектолози су јасни - свака промјена понашања овог типа код дјеце представља аларм за рано реаговање.

„Ако посматрамо све друге развојне поремећаје интелектуалне синдроме АДХД и аутизам - у свим ти поремећајима није дошло до повећања броја али повећан је број особа са аутизмом. Оно што можемо да урадимо ако говоримо о аутизму јесте да посматрамо на који начин се дијете односи према својим родитељима да ли успоставља контакт очима и има показни гест", каже Бојан Радовић, дефектолог.

Симптоме аутизма није увијек лако препознати. Оно што отежава дијагностику јесте то да родитељи негирају симптоме и не прихватају проблем у понашању дјеце. Родитељи играју важну улогу у препознавању симптома и раној превенцији сматрају у Удружењу родитеља дјеце обољеле од аутизма.

"Веома је битна та сарадња са родитељима терапеут који ради са дјецом је једноставно та повезница. Дијете дође код терапеута 45 минута остали дио дана је ту родитељ. Та уска веза мора да постоји и мислим да је веома важно да родитељ схвати проблем", каже Саша Касагић, предсједник Удружења родитеља дјеце с аутизмом „Дуга“ Градишка

Дефектолог може да ради на рјешавању проблема, али кажу да је на читавом тиму људи и координацији да након препознавања симптома реагују на исправан начин. Логопеди и психолози играју важну улогу у препознавању. Екранизам кажу исто може бити један од фактора ризика погоршавања стања аутизма.

„Претјерано излагање екранима може довести до погоршања клиничке слике аутизма. Оно што је такође значајно јесте да дјеца која имају аутизам јер је аутизам развојни поремећај дјеца се рађају са аутизмом то се не стиче и дјеца која имају аутизам њих екрани више привлачи, рекао је Радовић.

Стручњаци за област аутизма су сагласни да је неопходно радити на подизању свијести цјелокупног окружења о сметњама и тешкоћама са којима се суочавају дјеца и њихови родитељи. Кажу - уколико се родитељима пружи адекватна подршка, лакше ће проћи процес прихватања и схватити да дијагноза није одустајање и не значи крај, већ почетак процеса који ће резултирати успјехом и побољшањем живота њиховог дјетета.