У суботу су Митровске задушнице: Како обиљежити овај дан ако не можете на гробље?

Митровске задушнице обиљежавају се одласком у цркву, паљењем свијећа и посјетом гробовима најближих. Иако се обичаји разликују од краја до краја, у средишту овог дана су молитва за покој душе преминулих и милостиња учињена у њихов спомен.

Друштво

Возачи у Српској и даље возе на љетним гумама, откривени и други недостаци

Када су Митровске задушнице 2026. године?

Митровске задушнице обиљежавају се у суботу пред Митровдан, празник Светог великомученика Димитрија, који се слави 8. новембра. Због тога њихов датум није сваке године исти, а 2026. године падају 7. новембра. Познате су и као јесење задушнице.

То су посљедње задушнице у овој години. Прије њих обиљежене су зимске, 14. фебруара, љетне или Духовске, 30. маја, и Михољске, 10. октобра.

Шта се носи на гробље за Митровске задушнице?

Према устаљеној црквеној пракси, за помен се припремају кувано жито, црно вино и свијеће. Сваки од ових прилога има посебно значење:

• Кувано жито подсјећа на васкрсење и вјеру у вјечни живот.
• Црно вино користи се за преливање жита и симболизује Божије милосрђе.
• Свијећа представља Христову свјетлост и прати молитву за покој душе преминулог.

Pexels.com

У многим породицама припрема се и додатна храна која се дијели присутнима. Међутим, обилна трпеза није обавеза. У црквеним поукама нагласак је на молитви, уређењу гробова и помагању онима којима је помоћ потребна.

Најприје молитва у цркви, затим одлазак на гробље

На задушнице се у храмовима служе света литургија и парастос за упокојене. Вјерници могу да донесу жито, вино и свијеће, као и папирић са именима преминулих које желе да свештеник помене у молитви.

Послије службе одлази се на гробље, уређује гробно мјесто и пале свијеће. Са свештеником се може договорити помен на гробу, током којег се он моли за преминуле и кади гроб.

Које ријечи се изговарају када се дијели храна?

Дијељење хране на гробљу један је од народних обичаја који прате Митровске задушнице. Послужење се нуди родбини, пријатељима и другим људима који посјећују гробље, у знак сјећања на покојника.

Приликом нуђења хране често се изговара „За покој душе“, док особа која прихвата послужење одговара „Бог да му душу прости“, односно „Бог да јој душу прости“.

Свијет

Снажан земљотрес погодио Колумбију

Ове ријечи дио су обичајне праксе, која се разликује међу породицама и крајевима. Негдје се дијели само жито, док се другдје доносе пециво, воће и друга храна.

Шта ако не можете да одете на гробље?

Уколико сте далеко од мјеста у којем су сахрањени ваши најближи или из другог разлога не можете да посјетите њихов гроб, можете да одете у најближу цркву, запалите свијећу и помолите се за њих.

Сјећање на преминуле изражава се и добрим дјелима: помоћи особи у невољи, даривањем хране или прилогом хуманитарној установи.

Управо молитва и доброчинство дају смисао овом дану, независно од тога колико је хране припремљено и колико су раскошни обичаји.

(Жена Блиц)