Зашто је Велики петак најтужнији дан у години?

За вјернике Српске православне цркве, Велики петак је тренутак најстрожег поста и најдубље туге, дан када се сјећамо жртве Исуса Христа, његовог распећа на Голготи.

Док се уобичајено православна богослужења најављују звонима, на Велики петак влада специфична тишина. Умјесто металног од‌јека, вјернике на молитву позивају дрвена клепала, која подсјећају на скромност и тежину страдања. На овај дан се не служи литургија, већ се читају "Царски часови" - молитвени тренуци који нас воде кроз хронологију Христовог суђења пред Понтијем Пилатом, његовог пута са крстом и самог чина распећа.

Централни догађај поподневних служби у православним храмовима је изношење плаштанице. Ово платно, на којем је осликано полагање Христовог тела у гроб, поставља се на посебно украшен сто испред олтара. То је тренутак када вјерници цјеливају плаштаницу, симболично учествујући у Христовом погребу. Вечерња служба се наставља Статијама - песмама које одишу тугом Пресвете Богородице, али истовремено најављују свјетлост предстојећег Васкрсења.

Црвено јаје - од римске легенде до "чуваркуће"

Традиција фарбања јаја, која је нераскидиво везана за Велики петак, вуче корјене из приче о Марији Магдалени. Према предању, она је цару Тиберију у Риму донела јаја на дар, сведочећи о Христовом повратку из мртвих. На цареву скептичну опаску да је то немогуће колико и да јаја побеле, она су у трену постала црвена.

Данас свака домаћица у Србији с посебном пажњом боји прво јаје у црвену боју. Ово јаје, познато као "чуваркућа", заузима почасно мјесто у дому током целе године, верујући се да штити породицу и доноси благостање.

Народна вјеровања и строги пост

Велики петак је дан потпуног мировања. Народни обичаји налажу прекид свих тежих послова у пољу и кући, како би се дух усмерио на молитву. Верници се придржавају најстрожег поста, често проводећи дан само на хлебу и води, док они најистрајнији не узимају ни храну ни пиће до заласка сунца.

Постоје и занимљива народна предвиђања везана за овај дан:

Киша на Велики петак традиционално се тумачи као лош знак за род шљива.

Сунчано време најављује богату и родну годину за сво воће.

Осим туге, Велики петак носи и снажну поруку о нади и милости. Сјетимо се покајаног разбојника који је разапет поред Христа. У својим последњим тренуцима, он је признао своје грехе и замолио Господа да га се сети у Царству небеском. Исусове речи упућене њему, да ће још истог дана бити с њим у рају, служе као вечни подсетник да за искрено покајање никада није касно.

Док проводимо овај дан у тишини и посту, ми заправо корачамо кроз најмрачнију ноћ, ишчекујући победу живота над смрћу која долази са васкршњим јутром, преноси Мондо.