
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
1
Сваке године, крајем октобра, часовнике помјерамо један час уназад и прелазимо на зимско рачунање времена.
Иако је ријеч о пракси на коју су многи навикли, питање зашто и даље мијењамо вријеме, какве користи од тога имамо и да ли би сезонско помјерање часовника могло бити укинуто и даље изазива расправе широм свијета.
Идеја о промјени времена настала је из настојања да се што боље искористи дневна свјетлост, нарочито током дужих прољећних и љетњих дана. Помјерањем часовника унапријед у прољеће, а уназад у јесен, распоред дневних активности прилагођава се изласку и заласку Сунца.
У ноћи између суботе и недјеље, 25. октобра 2026. године, у три часа ујутру часовници се помјерају један час уназад, на два часа. Тиме почиње период зимског рачунања времена, који ће трајати до 28. марта 2027. године, када се поново прелази на љетно рачунање времена.
Међутим, сезонска промјена времена није пракса у свим државама. Док је у Европи и дијелу Сјеверне Америке и даље присутна, бројне земље је никада нису увеле или су је у међувремену укинуле.
Основна идеја сезонског рачунања времена јесте да се људске активности што више ускладе са дневном свјетлошћу. Када се у прољеће часовници помјере један час унапријед, Сунце излази и залази касније према времену на сату, па је током вечери дуже свијетло. У јесен се часовници враћају на стандардно вријеме.
Заговорници ове праксе сматрали су да се тако може смањити потрошња електричне енергије за освјетљење, омогућити више активности на отвореном након посла и боље искористити дужи љетњи дан.
Ипак, стварна корист од помјерања часовника није једнозначна. Уштеде на расвјети могу бити мање због веће потрошње енергије за гријање или хлађење, док промјена времена може утицати на сан и свакодневни ритам људи. Због тога се већ годинама води расправа о томе да ли су користи довољне да оправдају промјену времена два пута годишње.
Идеја о сезонском прилагођавању времена постојала је много прије него што је постала званична пракса. Британски градитељ Вилијам Вилет почетком 20. вијека залагао се за помјерање часовника како би се током љета боље искористила дневна свјетлост. Бенџамин Френклин се такође често помиње у овом контексту, али је његов приједлог из 1784. године био више сатирична идеја о ранијем устајању него приједлог за помјерање часовника у данашњем смислу.
Прва позната примјена сезонског помјерања часовника забиљежена је 1908. године у канадском граду Порт Артуру, данас дијелу Тандер Беја. Међутим, Њемачка је 30. априла 1916. године постала прва држава која је увела љетно рачунање времена на националном нивоу. Током Првог свјетског рата циљ је био смањење потрошње угља и енергије за освјетљење.
Убрзо су њемачки примјер слиједиле Велика Британија, Француска и друге европске земље. Послије рата многе су одустале од ове праксе, али је она поново проширена током Другог свјетског рата. У већем дијелу Европе поново је заживјела седамдесетих година прошлог вијека, у вријеме енергетске кризе.
Важно је разликовати појмове: зимско рачунање времена није посебан режим који се уводи сам за себе, већ повратак на стандардно вријеме одређене временске зоне. Љетно рачунање времена представља сезонско помјерање за један час унапријед.
У 2026. години сезонска промјена времена и даље је на снази у већини европских држава, укључујући БиХ, Србију, Хрватску, Црну Гору, Словенију, Њемачку, Француску и Италију.
Исто тако, сат се помјера у већем дијелу Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, као и у неким другим земљама. Ипак, правила нису свуда иста: поједине државе имају изузетке за одређене регије, а датуми промјене зависе од географске локације.
Бројне државе су одустале од сезонске промјене времена и одлучиле да током цијеле године задрже исто вријеме. Међу примјерима су:
Русија је 2011. године прешла на трајно љетно вријеме, али је 2014. године поново увела трајно стандардно вријеме. Од тада не помјера часовнике сезонски.
Турска је 2016. године одлучила да задржи трајно љетно вријеме, па се часовници више не помјерају два пута годишње.
Бјелорусија је одустала од сезонског помјерања часовника и сада током цијеле године користи исто вријеме.
Мексико је 2022. године укинуо сезонско помјерање времена у већем дијелу земље. Одређена подручја у близини границе са САД задржала су сезонску промјену због усклађивања са сусједним америчким регијама.
У многим земљама сат се не помјера, јер за тим нема значајне практичне потребе или су власти процијениле да је боље задржати исто вријеме током цијеле године.
Међу државама које у 2026. години не примјењују сезонско помјерање часовника налазе се:
- Азија: Кина, Јапан, Индија, Индонезија, Тајланд, Вијетнам и Саудијска Арабија.
- Африка: Јужна Африка, Кенија, Нигерија, Гана и Танзанија.
- Јужна Америка: Колумбија, Перу, Венецуела и Аргентина.
- Остале земље: Исланд, Грузија, Јерменија, Азербејџан и Казахстан.
Ово су примјери држава које тренутно не помјерају часовнике, али то не значи да све оне никада нису примјењивале сезонску промјену времена. Неке су је користиле у прошлости, а касније укинуле.
Разлог за изостанак ове праксе често је географски. У подручјима близу екватора дужина дана се током године мијења релативно мало, па помјерање часовника доноси мању корист. У другим државама одлука је резултат политичких, економских или практичних разлога.
Европска унија је покренула иницијативу за укидање сезонске промјене времена. Европска комисија представила је приједлог 2018. године, а Европски парламент га је подржао у марту 2019. године, уз намјеру да се промјене часовника окончају 2021. године.
Међутим, државе чланице нису постигле коначан договор о томе да ли би трајно требало задржати љетно или стандардно вријеме. Пошто је за промјену потребна сагласност институција ЕУ, приједлог није коначно усвојен. Због тога се и 2026. године сат у већини европских земаља и даље помјера два пута годишње.
Главни проблем је у томе што би трајно задржавање истог времена могло довести до великих разлика у изласку Сунца између сјеверних и јужних дијелова Европе, док би различите одлуке сусједних држава могле отежати саобраћај, пословање и свакодневну комуникацију.
За сада нема утврђеног датума када би Европска унија могла укинути сезонско помјерање часовника.
Могућност укидања сезонске промјене времена и даље је тема расправа у многим земљама. Заговорници укидања сматрају да би се тиме избјегли поремећаји сна и олакшало планирање свакодневних активности. Са друге стране, дио стручњака упозорава да није свеједно да ли би као трајно вријеме било изабрано љетно или стандардно, јер то утиче на изложеност јутарњој свјетлости и биолошки ритам људи.
Док се не постигне политички договор, становници БиХ и Србије наставиће да два пута годишње помјерају часовнике. Ове јесени сат се враћа један час уназад у ноћи између 24. и 25. октобра, а на љетно рачунање времена поново се прелази 28. марта 2027. године.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Друштво
53 мин
0
Друштво
1 ч
0
Друштво
2 ч
0
Друштво
11 ч
0Најновије
Најчитаније
09
08
09
06
09
04
08
51
08
50
Тренутно на програму