Знање ван учионице: Све више младих бира курсеве

"Кад неко жели да ангажује спољног запосленика врло му је битно ко је давалац цертификата, који је дошао са неком потврдом о неком знању. Стандардизација је јако битна и одржавање квалитета односно провођење квалитета и тестирање на адекватном нивоу", казао је директор Иновационог центра у Бањалуци Драго Гверић.

Поред питања квалитета, поставља се и питање доступности. Иако су многи курсеви скупи, у Бањалуци дјелује низ организација које нуде бесплатне програме и радионице, али често недовољно видљиве у јавности. Управо зато, многи млади још увијек нису свјесни колико могућности имају у свом граду.

"Апсолутно ја бих подстакла младе. Ви имате и у Бањалуци велики број организација које можда маркетиншки нису толико видљиве, а које заиста заиста пружају своје услуге за 0 конвертибилних марака", рекла је власник бренда "АРЦ387" Бојана Лекић.

И док се тржиште обука шири, академска заједница подсјећа да неформално образовање може бити вриједна подршка, али не и замјена за школу и наставу. Кључно је, поручују, да додатни курсеви буду резултат стварне потребе и жеље за напредовањем, а не само очекивања околине или родитеља.

"Курс није замјена за наставни предмет на било ком нову али је веома корисна допуна ако полазници осјећају сами жељу да иду на курс. Нажалост дјеца на осјећају сама најчешће је то плод жеља њихових родитеља и онда се након неког времена мора створити тај разлаз између очекиваног и оствареног", истиче наставник страног језика и вјештина Бранко Црногорац.

Неформално образовање, иако још увијек недовољно системски препознато, постаје важан фактор који обликује тржиште рада. Стандардизација и доступност остају кључни изазови, али све већи број младих препознаје да управо кроз додатне обуке могу стећи знања која их чине спремнијима за модерно радно окружење.