Ко највише профитира од помјерања казаљки на сату?

Истина о опстајању ове праксе лежи у билансима и извјештајима о добити моћних привредних сектора којима додатни сат сунца доноси значајан профит. Док се већина грађана бори са поремећеним биоритмом и посљедицама изгубљеног сата сна, неки задовољно трљају руке.

Ко највише профитира од помјерања сата?

Главни покретачи модерног љетњег рачунања времена су трговина и угоститељство. Привредне коморе и малопродајни ланци међу најгласнијим су заговорницима ове праксе из једноставног разлога: људи су склонији трошењу новца када је напољу дневна свјетлост. Додатни сат сунца након радног времена подстиче потрошаче да, на повратку кући, сврате у продавнице, обаве куповину или се спонтано одлуче за посјету ресторану или кафићу.

За угоститеље, нарочито оне са баштама, дужи дан значи дужу сезону и знатно већи промет. Туристичка индустрија такође има користи, јер посјетиоци дуже остају напољу, обилазе знаменитости и троше више новца на додатне садржаје, чиме се директно подстиче локална привреда.

Ништа мање не профитира ни индустрија слободног времена и рекреације. Дуже вечери идеалне су за спортске активности на отвореном, што директно утиче на раст прихода у овом сектору. Један од најупечатљивијих примјера је индустрија голфа, која само у Сједињеним Америчким Државама, захваљујући љетњем рачунању времена, остварује додатне приходе процијењене на 200 до 300 милиона долара годишње, јер додатни сат свјетлости омогућава играчима још једну рунду након посла.

Сличан тренд биљеже и продавци спортске опреме, роштиља, баштенског намјештаја и опреме за камповање, јер људи више времена проводе у парковима, двориштима и природи.

Парадокс

Парадоксално, пракса уведена ради уштеде енергије данас често доводи до повећане потрошње горива, јер грађани чешће користе аутомобиле за вечерње изласке, спортске активности или куповину.

Предности љетњег рачунања времена

Ипак, не би било праведно рећи да од љетњег рачунања времена нема никакве опште користи. Један од кључних аргумената у прилог помјерању сата јесте побољшање јавне безбједности. Статистике показују да се у периоду љетњег рачунања времена смањује број саобраћајних незгода, посебно оних у којима страдају пјешаци и бициклисти. Разлог је боља видљивост у поподневним сатима када је саобраћај најгушћи.

Такође, истраживања показују да дужи период дневне свјетлости д‌јелује као средство одвраћања од криминала; стопа уличних пљачки и напада опада јер криминалци радије д‌јелују под окриљем мрака. У том смислу, друштво у цјелини остварује одређену врсту неекономског бенефита.

Лобији који су обликовали календар

Колико су комерцијални интереси снажни, најбоље показује историја лобирања у Сједињеним Америчким Државама. Током осамдесетих година прошлог вијека формирана је велика коалиција компанија, укључујући ланце брзе хране и произвођаче роштиља, која је успјешно лобирала за продужење љетњег рачунања времена.

Врхунац је достигнут када је индустрија слаткиша успјела да избори одлагање помјерања сата до прве нед‌јеље у новембру. Циљ је био да д‌јеца за Ноћ вјештица (Halloween) имају додатни сат дневне свјетлости за сакупљање слаткиша, што је директно довело до повећања продаје слаткиша и костима. Овај примјер јасно показује како су интереси једне индустрије успјели да преобликују национални календар и утичу на животе милиона људи.

Цијена дужег дана

Међутим, профит који остварују поједини сектори долази уз високу цијену коју плаћа цијело друштво, прије свега кроз здравствене посљедице. Нагла промјена ремети људски циркадијални ритам, што доводи до губитка сна, умора и пада продуктивности. Економска анализа из 2024. године процијенила је да укупни годишњи трошак љетњег рачунања времена у САД-у износи око 672 милиона долара, углавном због здравствених компликација и незгода.

Истраживања су забиљежила пораст ризика од срчаног удара за око десет одсто у данима непосредно након прољећног помјерања сата, као и већи број можданих удара и повреда на раду.

Понед‌јељак након "крађе" једног сата сна познат је као "поспани понед‌јељак", дан обиљежен падом концентрације и порастом тзв. cyberloafinga – губљења времена на интернету током радног времена. Тако, док трговци и угоститељи сабирају добит, здравствени систем и послодавци сносе трошкове поремећеног сна читаве популације.

Расправа о укидању ове праксе све је гласнија, а одлука ће зависити од тога да ли ће превагнути комерцијални интереси или брига за јавно здравље и општу добробит, преноси Банкар.ме.