Паника око вјештачке интелигенције тресе берзе: Акције технолошких гиганата потонуле

Распродаја се проширила широм индустрије, у којој се компаније све више ослањају на задуживање и кружно финансирање како би финансирале амбициозне планове улагања у вјештачку интелигенцију, иако глобални трошкови задуживања, видљиви кроз приносе на обвезнице који су на вишегодишњим максимумима, настављају да расту.

Извршни директор компаније Антропик (Anthropic) Дарио Амодеи у опширном есеју објављеном у суботу на платформи Икс (X) позвао је компаније које развијају вјештачку интелигенцију да успоре темпо унапређивања способности својих модела због све већег страха од могуће злоупотребе ове технологије.

Илон Маск, који води компанију ЕксАИ (xAI), и Сем Алтман, извршни директор ОпенАИ-ја (OpenAI), навели су да се слажу са Амодеијем.

Алтман је такође рекао да компанија ове године неће наставити са плановима за иницијалну јавну понуду акција (IPO), наводећи безбједносне разлоге.

Акције произвођача чипова предводе глобалну распродају

Главни технолошки индекс Волстрита, Насдак 100 (Nasdaq 100), пао је у раном трговању за 1,2 одсто, на најнижи ниво у посљедњих шест седмица. Највећи пад забиљежиле су акције произвођача чипова, које су предводиле досадашњи раст повезан са вјештачком интелигенцијом.

Индекс је касније ублажио губитке и почетком поподнева био је у минусу око 0,4 одсто.

„Ако ово заиста доведе до успоравања и преиспитивања улагања у вјештачку интелигенцију, то ће имати посљедице по економију и неке важне секторе берзе, јер смо, у суштини, биљежили снажан раст управо захваљујући улагањима у вјештачку интелигенцију“, рекао је Стив Сосник, главни тржишни аналитичар компаније Интерактив брокерс (Interactive Brokers).

Филаделфијски индекс произвођача полупроводника пао је за 5,2 одсто. Акције Нвидије (Nvidia) изгубиле су три одсто, Адвансед микро девајсис (Advanced Micro Devices – AMD) 4,5 одсто, а Мајкрон (Micron) 5,4 одсто.

Произвођачи опреме за полупроводничку индустрију Лам рисрч (Lam Research) и Аплајд материјалс (Applied Materials), као и технолошка компанија Блум енерџи (Bloom Energy), изгубили су по више од шест одсто.

Раније током дана европски технолошки сектор пао је за 2,2 одсто, предвођен падом акција компаније АСМЛ (ASML) од шест одсто, док су значајне губитке забиљежили и Инфинеон (Infineon) и Сименс енерџи (Siemens Energy).

У Азији је Софтбанк (SoftBank) потонуо више од десет одсто, док су акције произвођача чипова ТСМЦ (TSMC) и СК Хајникс (SK Hynix) такође пале.

Упозорења да би вјештачка интелигенција могла да „преузме интернет“

Забринутост због могућих штетних посљедица вјештачке интелигенције порасла је почетком овог мјесеца након што је истраживач Антропика Џејкоб Коксон поднио оставку, наводећи да се технолошки гиганти „коцкају нашим животима“.

Неколико дана касније лабораторија за вјештачку интелигенцију са сједиштем у Сан Франциску објавила је извјештај о безбједносним пријетњама у којем је детаљно описано како су њени модели Клод (Claude) коришћени за активности које су се кретале од развоја оружја и сајбер операција до надзора и превара.

Амодеи је током викенда написао да би у наредних шест до 12 мјесеци агенти вјештачке интелигенције „могли бити способни да преузму читав интернет и потенцијално проузрокују стотине милијарди долара штете“.

Одвојено од тога, Алтман је у једном интервјуу упозорио да је ризик од изумирања човјечанства који би могла представљати вјештачка интелигенција довољно озбиљан да би компаније које се баве овом технологијом и владе требало да реагују.

„Ова упозорења треба схватити озбиљно“, рекла је Џилијан Хадфилд, професорка за усклађивање и управљање вјештачком интелигенцијом на Универзитету Џонс Хопкинс.

„Постоје стварни ризици да модели ураде ствари које не желимо и које не можемо добро да предвидимо“, додала је.

Неколико америчких законодаваца изразило је забринутост због брзог напретка вјештачке интелигенције и позвало на увођење нових правила.

Преговарачи у америчком Сенату разматрају закон који би од компанија које развијају вјештачку интелигенцију захтијевао да покажу да предузимају разумне мјере предострожности, објавио је Ројтерс у понедјељак.

Амерички предсједник Доналд Трамп, међутим, у понедјељак је, чини се, одбацио те страхове, назвавши их „болесном завјером“ против вјештачке интелигенције и центара података, који су постали једно од спорних питања у кампањи за изборе за Конгрес.

Улагања повезана са вјештачком интелигенцијом покретала су велики дио раста глобалних берзи откако је ОпенАИ 2022. године представио ЧетЏиПиТи (ChatGPT).

У посљедње вријеме, међутим, сајбер напади које изводе неконтролисани агенти вјештачке интелигенције, као и незадовољство јавности због изградње центара података, повећали су отпор даљем развоју индустрије.

Инвеститори су ове године уложили огромне количине новца у акције компанија повезаних са вјештачком интелигенцијом, а изјаве челника водећих лабораторија током овог мјесеца представљају нови тест за високо вредновани глобални сектор.

Очекује се да ће владе Сједињених Америчких Држава и Кине током овог мјесеца разговарати о безбједности вјештачке интелигенције у оквиру билатералних разговора, објавио је Ројтерс.

Међутим, кинески државни лист Глобал тајмс (Global Times) критиковао је Амодеијев есеј у уводнику, назвавши га „приручником из Хладног рата“ чији је циљ ограничавање технолошког развоја Кине.

Све већа забринутост за ОпенАИ и Антропик јесте и раст конкуренције јефтинијих кинеских модела, као што су Кими К3 (Kimi K3) компаније Муншот АИ (Moonshot AI), Алибабин Квен (Qwen) и модели компаније ДипСик (DeepSeek), који би могли да изврше притисак на цијене већих и скупљих модела.

Не вјерују сви у упозорења

Поједини инвеститори одбацили су упозорења Антропика и ОпенАИ-ја.

Мајкл Бери, чије су успјешне опкладе против америчког тржишта некретнина уочи финансијске кризе 2008. године приказане у филму „Опклада вијека“ (The Big Short), написао је на Иксу да су упозорења „медијска помпа и претјеривање“, те „покриће за стварно и неконтролисано успоравање раста“.

Други тврде да рекордна планирана капитална улагања показују да развој вјештачке интелигенције вјероватно неће успорити.

Морган Стенли (Morgan Stanley) је раније ове године прогнозирао да ће потрошња на вјештачку интелигенцију до 2027. године премашити 1,3 билиона долара.

„Конкурентска трка између компанија и држава и даље је изузетно интензивна и тешко је замислити да ће се компаније добровољно повући док њихови конкуренти настављају да напредују“, наводи Дојче банка (Deutsche Bank) у својој анализи.

Истовремено, Амодеијев Антропик наставља припреме за излазак на берзу, који се очекује сљедећег мјесеца.

Извори Ројтерса навели су да компанија преговара са Нвидијом о њеном учешћу као кључног инвеститора у јавној понуди акција.

Извјештавали Грегор Стјуарт Хантер из Сингапура и Јохан М. Черијан, Пурви Агарвал и Уткарш Тушар Хати из Бенгалуруа. Додатно извјештавали Роки Свифт из Токија и Анхара Рупраи из Бенгалуруа. Текст уредили Мишел Прајс, Саумјадеб Чакрабарти и Метју Луис.