Аутор:
АТВКоментари:
0
У Босни и Херцеговини у функцији је укупно око 250 километара аутопутева , али још не постоји повезан систем праваца, него је ријеч о одвојеним краћим дионицама које још нису повезане на главне европске коридоре.
Тренутно се гради неколико нових дионица, а оно што је добро је да су значајним дијелом на овим важним пројектима ангажоване домаће компаније. Ипак , мало је оних који својим капацитетима и професионалним портфолиом могу да одговоре овако сложеним задацима.
“Интеграл инжењеринг” из Лакташа , реализовао је око 150 пројеката у области путне инфраструктуре – од реконструкције путева до градње аутопутева, и свакако је један од грађевинских лидера у региону.
“Тренутно изводимо радове на изградњи дионице аутопута на Коридору 5Ц , од моста Руданка до тунела Путниково брдо 2, познатијем као обилазница око Добоја, градимо аутопут Рача – Бијељина, као и трећу фазу брзе цесте у Хрватској од Окучана до границе са БиХ”, каже Никола Радовановић, извршни директор “Интеграл инжењеринга” за маркетинг.
Радовановић истиче да реализација овако великих пројеката доноси и велике изазове: сваки пројекат је индивидуалан, рјешења се не могу “преписати”, укључено је много субјеката, више нивоа власти и локалних заједница. Чести су проблеми са експропријацијом, укупним планирањем, организовањем механизације.
“Често такви пројекти укључују и по 200 или 300 различитих правних лица, што је велики изазов за извођаче, треба мобилизовати и окупити прави тим, подизвођаче, партнере...” , казао је Радовановић.
Компаније које имају мање капацитете од “Итеграла” , шансу виде у повезивању. Директор, власник и оснивач једне од највећих грађевинских компанија у БиХ “Херинг дд” из Широког Бријега Ладислав Беванда , сматра да без снажнијег регионалног повезивања грађевинских компанија домаћи грађевински сектор тешко може равноправно конкурисати великим међународним корпорацијама на највећим инфраструктурним пројектима.
“Раздјељеност тржишта и релативно мали извођачи , смањују потенцијал за учешће у великим пројектима. Због тога велике међународне корпорације преузимају најважније послове , док домаће компаније често остају у улози подизвођача. Регионалним повезивањем могли бисмо наступати као носиоци пројеката и постати конкурентни великим свјетским компанијама” , казао је Беванда.
О овој теми говориће и на Регионалној грађевинској и инфраструктурној конференцији „Требиње 2026 - Градимо регион” која ће бити одржана 18. и 19. јуна у Требињу.
“Свако од нас има одређене предности, а удружени можемо понудити комплетан пакет услуга и знања. Заједнички наступ отвара простор за нове потенцијале , ресурсе и развој домаће привреде”, сматра Беванда.
Као примјер успјешног регионалног повезивања наводи конзорцијум компанија из БиХ и Црне Горе који је изабран за пројектовање и извођење прве фазе брзе цесте ду Црногорског приморја.
На тендеру компаније “Монтепут” за дионицу Марковићи- Ластва Грбаљска , тј.обилазницу око Будве, посао вриједан више од 196 милиона евра добио је конзорцијум неколико компанија : “Брив Цонструцтион” из Црне Горе, ИПСА институт, “Херинг” и “Херц градња” из БиХ, те Схандонг из Кине.
"То је примјер за који вјерујем да ће показати да домаће компаније могу бити конкурентне и на најзахтјевнијим пројектима , Овакви модели сарадње настају управо да би се вратило повјерење и максимално искористили домаћи ресурси“, каже Беванда.
Недавно је најављена и градња дионице аутопута на Јадранско-јонској магистрали, од Стоца ка Требињу и даље ка Црној Гори и Албанији до Грчке.
Иако су за ову дионицу већ заинтересоване америчке компаније, прилику на неким пословима могли би добити и домаћи извођачи.
“Озбиљно радимо на припрему пројектно-техничке документације за изградњу ове дионице на Јадранско-јонској магистрали, која на неки начин креће од Италије и завршава се у Грчкој. Она дијелом пролази кроз Херцеговину у дужини од 55 километара, од уласка у дијелу Стоца, ка Требињу и граници са Црном Гором”, изјавио је директор ЈП “Аутопутеви Републике Српске”, Радован Вишковић.
Конференција „Требиње 2026 – Градимо регион“ управо би требала да одговори на нека од од ових питања: колико и који инфраструктурни пројекти тренутно највише мијењају регионалну мапу повезаности , како велике инвестиције доприносе развоју грађевинске индустрије и запошљавању, како нове технологије мијењају начин рад и у овом сектору
Учешће на конференцији су најавили представници више од стотину компанија, представници влада, градова, банкарског сектора, привреде и биће то први пут у Републици Српској да се на једном мјесту окупе сви релевантни фактори из области грађевинарства, инфраструктуре и просторног планирања.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Економија
1 ч
0
Економија
3 ч
0
Економија
3 ч
0
Економија
4 ч
0Најновије
13
21
13
10
13
06
13
03
12
55
Тренутно на програму