Да ли је требињској Хитној помоћи хитно потребна помоћ?

"Посао је потпуно организован као што је и прије био имамо и четири екипе које раде 24 часа, љекар два техничара и возач. Ми покривамо цијелу требињску општину. Једна екипа је увијек на располагању", рекао је Марко Паовица, специјалиста ургентне медицине у ДЗ Требиње.

До недавно је било пет љекара у Хитној помоћи, једна докторица је прешла у Болницу. И раније су медицинари напуштали ову службу. Доктор Саша Борјан пуних шест година ради у дубровачкој Хитној помоћи. Упознат је са стањем у Требињу, чуо је да су његове колеге незадовољне и да планирају дићи сидра. На потезу су каже локалне али и републичке власти, Наводи основне разлоге

"Слаба примања, доктора медицине и медицинских техничара и то је један од разлога одласка а други су разлози услови рада. Врло често немате инфузија, неопходних лијекова, немате опреме са којом се ради", рекао је Саша Борјан, доктор медицине.

Друштво

Вилмсов тумор - дијагноза која мијења живот читаве породите

Ваљало би формирати Завод Хитне помоћи Републике Српске предлаже доктор Борјан. Имамо довољно љекара, служба функционише и неће се дозволити супротно АТВ-у то каже директорка требињског Дома здравља.

"Ми смо сада у фази формирања и петог тима, наравно то ће да се одвија уз подршку наше локалне заједнице. Оно што бих такође жељела да истакнем, до сада се није десило да било који грађанин нашег града није био нити ће бити ускраћен за пружање прве помоћи или било какве услуге на нивоу примарне здравствене заштите", рекао је Недељко Чомора, в.д. директора Дома здравља Требиње.

Доктор у овој служби има плату мању од 3.000 марака, њихове колеге у Дубровнику зарађују вишеструко више, тога је свјестан и градоначелник.

"Ако будемо на прво мјесто само стављали материјално питање је гдје ово све води. Тако да, ту смо сходно могућностима да помогнемо клико можемо, ко хоће да прихвати ту је, ко хоће да разговара ту смо", рекао је Мирко Ћурић, градоначелник Требиња.

Ни Правилник Фонда здравственог осигурања није на страни Требиња, прописано је да на 10.000 становника иде један тим а најјужнији град нема ни 30.000. Док се правилник писао нико није размишљао о великој површини града и разуђености села.