У Приједору обиљежен Дан одбране града

„Задње минуте, задњих пола сата да смо успјели улетити ту у њих и то растурити, спријечити напад и заузимање од њихове стране Суп, општину. Успјели смо се некако довући до болнице, имали смо два мртва одмах“, рекао је Жељко Гороња, Извиђачко-диверзантска чета „Зоран Карлица“.

„Једино сам ја прошао без неких рана, ови остали су два мртва. Ритан Вукашин је одмах био мртав а Неђу сам изнио у болницу као и све остале, Неђу сам изнио живог, док сам се вратио по другог он је већ био умро на столу“, рекао је Горан Мршић, Извиђачко-диверзантска чета „Зоран Карлица“.

Са скупа је поручено да је очување културе сјећања кључни одговор на све чешће фалсификовање српске историје. Како је истакнуто, то неће бити могуће све док траје успомена на страдале, а имена уклесана у мермер обавезују на памћење и поштовање према породицама погинулих бораца.

„Због тога, нико не може у БиХ да каже да је српски народ агресор, да је српски народ геноцидан народ, јер ови људи овдје су се само бранили, овај град и у Другом свјетском рату доживио невиђену пошаст, један геноцид. То је таква рана над којом ова земља још увијек јеца“, рекао је Жељко Будимир, министар Унутрашњих послова Републике Српске.

„Бранили смо се и одбранили, захваљујући припадницима Војске Републике Српске и нашој полицији, нажалост то смо платили скупом цијеном, животима који су уклесани иза нас и наравно који су заслужни зашто данас овдје имамо слободу, мир и зашто живимо слободно своји на своме, на свом огњишту“, рекао је Слободан Јавор, градоначелник Приједора.

У овом нападу убијено је 15 српских бораца а рањено њих 27. Поводом обиљежавања промовисана је и књига „Одбрана Приједора 1992. године“, аутора Бориса Радаковића објављена у издању Службеног гласника у едицији Историја Републике Српске.