Инвазивне стјенице дошле у комшилук, ове могу сисати људску крв

Становнике Загреба, али и других хрватских градова, узнемирила је појава биљних стјеница које гризу, сишу крв и на кожи узрокују оток, свраб и црвенило.

Професор Борис Храшовец са Шумарског факултета објашњава да се Хрватском шире храстова мрежаста стјеница (Corythucha арцуата) и мрежаста платанова стјеница (Corythuca цилиата). Обје врсте потичу из Сјеверне Америке, одакле су транспортом стигле у Европу, преноси Index.hr.

Платанова стјеница први пут је регистрована 1964. у Италији, у околини Падове, а средином 70-их забиљежена је и у Загребу. Храстова стјеница у Европи је први пут евидентирана 2000. године, такође у Италији. Ови ситни биљни наметници, величине од три до четири милиметра, шире се из хладнијих подручја у топлија па су се данас удомаћили у умјереним и суптропским зонама.

Од биљоједа до напада на људе

Иако су обје врсте стјеница биљоједи и хране се биљним соковима, постоје докази да у одређеним околностима, посебно током великих врућина, нападају људе и сишу им крв. Такво понашање релативно је нова појава и у Хрватској још није дефинитивно медицински потврђено.

Према студији објављеној 2015. у америчком медицинском часопису ЈАМА Dermatology, посљедњих година забиљежено је више случајева у којима су угризи платанових стјеница код људи изазвали дерматозу.

Након пријава о убодима, научници су под микроскопом потврдили оно што су очевици описивали - стомак стјенице видљиво се пунио крвљу. Анализа ДНК потврдила је присуство људске крви у пробавном систему инсеката и недвосмислено идентификовала врсту Ц. цилиата као нападача.

Могући преносиоци болести

Аутори студије наводе да код већине људи убод Ц. цилиата прође незапажено и без озбиљнијих реакција, али код неких може узроковати пликове и свраб. Засад није истражено зашто су ти природни биљоједи почели сисати крв нити колики се њихов удио прилагодио новим прехрамбеним навикама.

"Потребно је размотрити могућност да Ц. цилиата угризе више људи заредом, што отвара могућност да постане преносилац узрочника заразних болести", пишу аутори у часопису ЈАМА.

"Инвазија стјеница може имати здравствене посљедице, међу којима су непријатни убоди те кожне и системске реакције. Љекари би требало да буду свјесни овог инсекта и његове новоутврђене способности сисања крви, која може бити одговорна за кожне лезије и свраб те узроковати стварну непријатност и тјескобу", упозоравају у коментару својих налаза.

Врућина као окидач за угризе

Румунска научница Роксана Чичој објавила је 2018. истраживање које показује да платанове стјенице највише гризу током највећих врућина.

"Током 2017. и 2018. у многим градовима широм Румуније, а посебно у Букурешту, бројни грађани, највише д‌јеца, затражили су љекарску помоћ због алергијских реакција попут отока, свраба и црвенила коже.

Прелиминарни резултати показали су да су стјенице најчешће гризле око поднева. Приближно 50 одсто особа са симптомима имало је крвну групу А2, а око 30 одсто крвну групу 01. Чини се да је понашање сисања крви подстакнуто изузетном врућином", забиљежила је Чичој.

И храстове стјенице нападају људе

На интернету тренутно нема релевантних студија које би потврдиле да се и храстове мрежасте стјенице понашају на сличан начин. Ипак, на британској страници Обсерватрее наводи се да су честе притужбе грађана на њихове угризе.

"Храстова мрежаста стјеница (Corythucha арцуата) штеточина је на стаблима храста (Quercus spp.). Може успорити њихов раст и ослабити их, због чега постају подложнији другим штеточинама и болестима.

Овај наметник може бити посебно штетан након неколико узастопних година јаке заразе, у комбинацији с другим стресним факторима попут суше. У великом броју ове стјенице могу узнемирити јавност, а врло су честе и пријаве да 'гризу' људе, што може узроковати дерматитис", наводе стручњаци.

С обзиром на то да обје врсте стјеница показују велику отпорност на инсектициде и неповољне климатске услове, очекује се да ће сусрети с њима у будућности бити све чешћи. Тренутно су забиљежене у 14 хрватских жупанија.