"Љигавци“ окупирали поједине плаже на Јадрану: Огласили се и научници

"Важно је нагласити да ребраши нису опасни за људе. Нису жарњаци, немају жарних станица ни отрова, па иако осјећај купања међу њима није угодан, они купачима не могу нашкодити", објашњава Тјаша Коговшек, научна сарадница с Института Руђер Бошковић у Ровињу.

Популарна пјевачица пролази кроз пакао: "Сипала сам неки отров у нос"

Према њеним ријечима, ове године број ребраша знатно је већи него пријашњих сезона, но срећом нема дојава о медузама.

"То није случај само на пулском подручју, него на цијелом сјеверном Јадрану. Ријеч је о планктонским организмима с врло учинковитом стратегијом размножавања. Јединка може дневно произвести од 1.000 до 10.000 јаја, а младе се јединке врло брзо развијају и убрзо постају способне за размножавање. Тако популација у кратком раздобљу може нагло 'експлодирати'", додаје у изјави за Јутарњи.

Руси напредују: Војска преузела два насеља у Доњецку

Ребраши који се појављују у Јадрану заправо нису домаћа врста. То је морски орах, који је у море доспио у баластним водама бродова у Црно море, а затим се проширио Медитераном. Данас га налазимо и уз обалу Италије, Француске, Шпаније, Грчке, па чак и у Атлантском океану. Та врста има широку толеранцију на температуру и салинитет, па се лако прилагођава и брзо успоставља у екосистемима који нису у равнотежи.

За разлику од медуза, ребраши немају жарне станице ни ловке које могу опећи купача. Њихово тијело грађено је од желатинозне масе, готово је прозирно, а специфично је по осам уздужних "ребара" од трепетљика које се под микроскопом виде као ситне длачице. Њих користе за кретање.

Суша обрала кукуруз: Европска унија у проблему

Кад свјетлост падне под одређеним углом, трепетљике стварају боје налик дугином сјају. Управо због тих дугиних одсјаја, многи се купачи заустављају и посматрају их у плићаку. Иако се некима гаде, другима изгледају фасцинантно, посебно дјеци. Но важно је имати на уму да је ријеч о страној врсти која мијења јадрански морски екосистем.

Проблем настаје зато што је ријеч о организму који у Јадрану нема довољно природних предатора.

"Због тога се популација развија готово неконтролисано. Сјеверни Јадран најпродуктивнија је регија Медитерана када је ријеч о планктону и управо зато ребраши овдје налазе обиље хране", каже научница.

Хране се планктоном, укључујући и јаја те личинке многих риба: "Тако улазе у директну конкуренцију с малом плавом рибом, попут срделе и инћуна, које су од големе важности за рибарство. Кад се догоди оваква 'експлозија' популације, то се тешко уклапа у ланац исхране и може изазвати озбиљне посљедице за рибљи фонд."

Чај који не треба пити прије спавања, посебно ако желите брзо да заспите

Уз директни утицај на рибље ресурсе, ребраши могу пореметити и динамику планктонске заједнице. Тиме посредно мијењају услове живота многих других организама, од рачића па све до већих предатора. Ребраши су у Јадрану први пут забиљежени 2005. године.

"Сваке се године биљежи исти образац: најбројнији су од јула до новембра, с врхунцем у августу и септембру. Највише их је у Тршћанском заливу, а према југу их је све мање. На њихову расподјелу снажно утичу струје и вјетрови. Море их може нанијети до обале или их избацити ван, зависно од временских услова. Када је море немирно, они се повуку дубље", наглашава научница из Ровиња.

Животни вијек ребраша краћи је од годину дана, но због невјероватне плодности то није препрека њихову ширењу. "Топлије море, какво све чешће имамо, погодује њиховом ширењу. Управо то објашњава зашто их је ове године тако много", додаје научница.

Ускоро креће сезона: Рецепт за најбоље киселе краставце

Она упоређује ситуацију с оном у Црном мору гдје је донекле успостављена природна равнотежа.

"Тамо је након појаве морског ораха у екосистем стигла и друга врста ребраша која се њима храни. Тако се успоставила равнотежа, иако је ријеч о балансу двију страних врста. У Јадрану таквог предатора засад нема, па контрола њихове популације изостаје", објашњава она.

Шесточлана породица страдала у пожару: Њихови ближњи живе са болом који не јењава

Институт у Ровињу посљедњих година развија систем праћења дојава грађана: "Кад људи примијете веће групе ребраша, често нам пошаљу фотографије или информације о локацији. На темељу тих података израђујемо карте појављивања, што нам помаже пратити ширење популације. То је важан облик сарадње науке и јавности."

Тренутно не постоји метода којом би се могла директно смањити њихова бројност. Будући да је ријеч о планктонским организмима, њихово уклањање у отвореном мору практично није могуће. За купаче је најважније знати да ребраши нису опасни. Но за научнике и рибаре они представљају озбиљан изазов.