Аналитичар: Љевица смућкала "опасан коктел" у Европи

Према његовим ријечима, легитимне захтјеве студената преузела је и злоупотријебила „радикална љевица“ с циљем урушавања државних симбола, националног идентитета и преобликовања политичке сцене Европе.

Ђуриш каже да су протесте широм Европе убрзо по избијању преузеле „милитантна љевица“ и имигрантске групе с јасним политичким циљем уништавања националних симбола, а у Француској и због удара на растућу популарност Марин ле Пен.

"Можда је на самом почетку и постојао легитиман студентски протест, међутим, ту иницијативу је моментално преузела и злоупотријебила милитантна, прогресивна љевица заједно са својим ударним песницама на улици, међу којима су многи припадници друге, треће или четврте генерације имиграната. Прогресивној љевици ови немири, и Француска у пламену, изузетно одговарају, имајући у виду тренутну друштвену климу у сусрет изборима. Прије свега, циљ је уништење свих симбола државности, идентитета и богате културе француске нације, симбола које прогресивна љевица страствено мрзи и настоји да затре“, рекао је Ђуриш за Јуроњуз и додао:

Tanjug/AP/Emilio Morenatti

„Као друго, циљ им је да 'промијешају фигуре на шаховској табли' као одговор на растућу популарност Марин ле Пен као потенцијалне будуће предсједнице, и њене странке Национално окупљање, као водеће снаге у француској политици. Емануел Макрон је овдје суштински небитан. Он нема право на нови мандат, његов предсједнички мандат се ближи крају и дјелује потпуно равнодушно како према хаосу у земљи, тако и према сопственом паду популарности. Умјесто тога, одлучио је да оде на концерт Селин Дион, а сада креће на турнеју по Блиском истоку. Подстрекачи и извршиоци овог хаоса јасно су идентификовани и, упркос покушајима бројних лажних вијести да прикрију истину, њихови циљеви су подједнако јасни.“

Свијет

Европа гори: Рат на улицама, хиљаде ухапшених, нереди се шире и на друге земље

Ђуриш објашњава да учешће екстремне љевице у протестима вуче коријене из марксистичке идеологије и Лењиновог учења о револуцији, што радикалне струје данас злоупотребљавају кроз проимигрантску политику и насилне акције.

„Учешће екстремно лијевих организација и покрета у студентским протестима може се објаснити како идеолошком блискошћу, тако и политичким интересима. Карл Маркс је наглашавао однос између идеологије, образовања и структура моћи у друштву. Из марксистичке перспективе, образовање не служи само стицању знања, оно такође обликује начин на који људи разумију друштво и свој положај у њему. Лењин је развио ову перспективу истичући важност политичког образовања, идеолошке борбе и организовања револуционарних снага. У свом дјелу 'Шта да се ради?' (1902), Лењин је истакао улогу политичке свијести и организоване револуционарне дјелатности. Његове идеје објашњавају зашто су студенти, који се често посматрају као динамична и идеалистичка друштвена група, историјски привлачили пажњу радикалних политичких покрета. Ова идеолошка перспектива служи само да објасни ангажовање прогресивне љевице“, рекао је и наставио:

Tanjug/AP/Thibault Camus

„Ова друга је радикално проимигрантски настројена и одржава блиске везе са Антифом, групом која је у многим земљама означена као терористичка организација. Штавише, с обзиром на њихов позитиван став према мултикултурализму и увозу миграната, ови елементи су постали главна покретачка снага тренутног насиља и пљачки. Овдје у игру улазе и питања религије, културе и идентитета. Зар нисмо свједоци паљења цркава, споменика херојима француске историје, као и малих и средњих предузећа? Зашто се у медијима не помињу напади на џамије? Прогресивна љевица је 'смућкала опасан коктел' због којег би Француска могла изузетно дубоко да падне.“

Ђуриш истиче да западноевропски протестни покрети међусобно сарађују и дијеле глобалистичку идеологију.

Свијет

Француска у пламену, Макрон најавио жесток обрачун: Они који су уништавали морају да плате!

„Добро је познато да прогресивна љевица тежи да се супротстави државама, нацијама, породици, идентитету и границама. Умјесто тога, она прихвата космополитизам, интернационализам, 'дугину' агенду и глобализам. Логично слиједи да они комуницирају и пружају међусобну подршку како би остварили политичку превагу унутар одређене државе или региона. Сматрам врло вјероватним да протестни покрети у Западној Европи међусобно комуницирају, имајући у виду сличну природу тих протеста“, рекао је он.