14.10.2025
08:49
Коментари:
0Да за неке ствари у животу заиста никад није касно, потврђује Милан Коцијан из Бјеловара којег пријатељи зову Миле.
Иако је цијели живот био сувозач, у 76. години одлучио је, каже, због супруге, направити велики корак – уписао је ауто-школу и постао возач.
Испрва је, признаје, размишљао о полагању за мопед, но у ауто-школи су га савјетовали да су четири точка ипак сигурнији избор.
Друштво
Огласио се АМС: Ево какви су јутрос услови за вожњу
"Мотор је добар љети, али кад дође јесен, киша и лоше вријеме, а жену треба возити докторима… Онда ти ауто стварно затреба", прича Милан, који је у пензији одлучио направити оно на што се многи не усуде ни у младости, рекао је у разговору за РТЛ Данас”, преноси Нет.хр.
Без проблема је положио прву помоћ и саобраћајне прописе, но признаје да је први излазак за волан био посебно изазован.
“Каже мени инструктор: “Сједај за волан”, а ја њему: “Јозо, немој, за Бога, ја не знам!” А он ће: “Само ти сједај, све ће бити у реду.” Мајко мила, то ми је било најтеже! Имао сам страх као никад у животу”, присјећа се Милан кроз смијех.
Возачки испит није положио из првог покушаја, али у другом је успио. Добио је похвалу испитивача и возачку дозволу на пет година, без икаквих ограничења.
Његов инструктор Јозо Краснић истиче да године не играју никакву улогу када су испуњени сви здравствени услови.
“Битно је једино да кандидат има љекарско увјерење. Ако је способан за Б категорију, може возити”, каже инструктор, додајући да Милан возачким способностима нимало не заостаје за осталим кандидатима, осим, наравно, по годинама.
"Тридесет година радим овај посао, али Милан је најстарији кандидат којег смо икад имали", потврђује и водитељ ауто-школе Боро Рудић.
Након положеног испита, први путник у његовом аутомобилу била је супруга.
“Нисам везао појас, а она каже: 'А појас?' – 'Е, видиш', кажем јој, “ти ћеш ме убудуће подсјећати што сам заборавио.” А она мени: “Јој, нисам се надала да ћу се икад возити с мужем у ауту!”, препричава Милан са широким осмијехом.
Данас, супружници више не зависе од других и куда год пожеле, могу сами. Прва на листи жеља је одлазак у родно село, а затим и све озбиљнија градска вожња.
"Возићу школски, како сам научио, како ме мој Јозо научио", каже мирно Милан, који за воланом планира остати онакав какав је и иначе: смирен, стрпљив и сабран.
Најновије
Најчитаније
12
18
12
16
12
16
12
05
12
02
Тренутно на програму