Нова правила: Кладионице и казина ће морати провјеравати смију ли људи коцкати

Регистар води Хрватски завод за јавно здравство (ХЗЈЗ), а успостављен је ради заштите особа које су у ризику од развоја проблематичног или патолошког коцкања, те особа којима је дијагностикована зависност од коцкања. Правилник, који ступа на снагу 30. јула, детаљно прописује садржај и начин вођења Регистра, поступак уписа и брисања података, те права и обавезе свих учесника укључених у систем.

Највећа новост, у односу на ранији систем, јесте то што играч више не мора појединачно да се искључује код сваког приређивача игара. Уписом у Регистар забрана аутоматски важи код свих лиценцираних приређивача игара на срећу у Хрватској, укључујући и њихове интернет платформе.

Како систем функционише?

Захтјев за упис у Регистар може поднијети свако физичко лице којем је додијељен лични идентификациони број (ОИБ) у Хрватској.

Грађани га могу поднијети електронски путем система е-Грађани или уз помоћ овлашћених институција и привредних субјеката, међу којима су приређивачи игара на срећу, Хрватски завод за социјални рад, те здравствене установе које се баве заштитом менталног здравља и лијечењем зависности.

По правилу је потребна писана сагласност особе која тражи искључење, осим када је оно одређено као заштитна мјера или посебна обавеза у судском поступку.

Искључење се може затражити на три мјесеца, шест мјесеци, годину дана, три године, пет година или трајно. Тромјесечно искључење није могуће опозвати, док се захтјев за пријевремени опозив може поднијети тек након протека најмање три мјесеца од подношења захтјева.

По истеку периода на који је одређено, искључење престаје аутоматски, а корисник о томе добија обавјештење путем система е-Грађани или електронске поште.

Провјера да ли је особа у Регистру

Сви лиценцирани приређивачи обавезни су да прије омогућавања учешћа у играма на срећу провјере да ли се особа налази у Регистру. Статус играча провјерава се према личном идентификационом броју (ОИБ), а правилник прописује да приређивач има увид само у податак да ли је особа искључена или није, без приступа другим личним подацима или подацима о периоду на који је искључење одређено.

Ако је особа уписана у Регистар, приређивач јој не смије омогућити учешће ни у једној игри на срећу, било у пословници, казину, аутомат-клубу или на интернет платформи.

За непоштовање тих обавеза прописане су и високе новчане казне. Приређивачу који не достави податке о искљученим играчима у Регистар или омогући играње особи уписаној у Регистар пријети казна од 6.630 до 66.360 евра, док одговорно лице може бити кажњено са 660 до 6.630 евра.

Регистар се води у електронском облику у заштићеном информационом систему Хрватског завода за јавно здравство, а подаци се обрађују у складу са прописима о заштити личних података. Правилником је прописано и да се подаци у Регистру чувају трајно.

За годину дана више од 11 хиљада уписаних

Регистар је почео с радом 1. августа 2025, док је његова пуна функционалност успостављена 1. новембра након повезивања свих лиценцираних приређивача са централним системом.

Према подацима ХЗЈЗ-а, од почетка рада до 23. јула ове године у Регистар је уписано укупно 11.211 особа, што у Заводу оцјењују као потврду важности овог националног механизма за превенцију зависности од коцкања и заштиту особа које желе да ограниче сопствено учешће у играма на срећу.

Подаци ХЗЈЗ-а показују да је учешће у играма на срећу распрострањено међу одраслим грађанима. Највећа животна преваленција забиљежена је у старосној групи од 35 до 44 године, а нешто је чешћа међу мушкарцима него међу женама.

Истраживања показују да проблематично коцкање са озбиљним негативним посљедицама има 1,7 одсто одраслих грађана, док додатних 3,1 одсто показује умјерен степен проблема, а 2,7 одсто низак степен проблема повезаних са коцкањем. Код млађих одраслих особа старости од 15 до 34 године ти показатељи су још виши.

Ученици и коцкање

Посебно забрињавају резултати Европског школског истраживања о алкохолу и другим дрогама (ЕСПАД) из 2024. године, према којима је 23 одсто ученика старости 15 и 16 година учествовало у неком облику коцкања током претходних годину дана, док је 14 одсто учествовало у онлајн коцкању.

У ХЗЈЗ-у упозоравају да су адолесценти и млађе одрасле особе посебно изложени развоју проблема јер су у том животном добу израженији импулсивност, тражење узбуђења и утицај вршњака, док је дигитализација додатно повећала доступност игара на срећу.

Према ХЗЈЗ-у, највећи ризик за развој зависности носе казино игре, спортско клађење и игре на аутоматима због њихове велике доступности, брзог одвијања игре и могућности непрекидног понављања.

Регистар није замјена за лијечење

У ХЗЈЗ-у истичу да Регистар није замјена за стручну помоћ и лијечење зависности, већ алат који особама омогућава да на вријеме ограниче приступ играма на срећу и смање ризик од даљег развоја проблема.

Додају да искуства других европских земаља показују да су централизовани регистри самоискључења једна од важних мјера друштвено одговорног приређивања игара на срећу. Хрватски модел развијан је уз ослањање на искуства држава које већ примјењују такве системе, с циљем успостављања јединственог механизма који важи код свих лиценцираних приређивача у земљи.

(Индекс)