Нова правила за стране раднике стижу у комшилук

Влада Црне Горе припрема нови систем издавања дозвола за боравак и рад странаца, који би требало да појача контролу послодаваца, наплату пореза и доприноса, као и усклађеност домаћих прописа са правилима Европске уније.

Према информацијама објављеним на интернет страници Владе, планирано је увођење јединствене дозволе за привремени боравак и рад, коју би и даље издавало Министарство унутрашњих послова (МУП), али тек након добијања сагласности Завода за запошљавање Црне Горе.

То значи да без позитивног мишљења Завода дозвола више не би могла бити издата.

МУП издаје, Завод провјерава тржиште рада

И у новом систему МУП би примао захтјеве, провјеравао потпуност и вјеродостојност документације, утврђивао идентитет подносиоца захтјева и прибављао податке из службених евиденција.

Завод за запошљавање би, с друге стране, процјењивао да ли су испуњени услови за приступ странца црногорском тржишту рада. Провјера би обухватала потребе тржишта, испуњеност услова послодавца, могуће забране запошљавања, контролу тржишта рада и расположиве квоте.

Влада сматра да би ову област требало уредити посебним законом о запошљавању и самозапошљавању странаца. Тиме би се јасно разграничиле надлежности Министарства унутрашњих послова, Завода за запошљавање и Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога.

Посебан пропис требало би да обухвати и запошљавање држављана земаља чланица Европске уније и чланова њихових породица, који након приступања Црне Горе Унији неће бити обухваћени класичним режимом радних дозвола.

Подаци о послодавцима провјераваће се из више евиденција

Нови систем подразумијева знатно ширу електронску размјену података између државних институција.

Пореска управа требало би да омогући провјеру пореских обавеза и финансијског пословања послодаваца, као и увид у податке о регистрацији предузећа, стечајевима, ликвидацијама и њиховом пословном статусу у Централном регистру пословних субјеката.

Фонд за здравствено осигурање пружао би податке о социјалном осигурању радника и активном пословању послодаваца, док би Инспекторат рада достављао информације о раније утврђеним неправилностима у запошљавању и ангажовању странаца.

Циљ је да институције приликом одлучивања о дозволи имају потпунију слику о послодавцу, умјесто да се провјера завршава само на документацији која се подноси уз захтјев.

Број дозвола готово удвостручен за четири године

Потреба за строжом контролом објашњава се снажним порастом броја странаца који добијају дозволе за боравак и рад у Црној Гори.

Током 2021. године издато је 20.580 дозвола, а тај број порастао је на 29.319 у 2022. и на 38.943 у 2023. години. У 2024. години издато је 38.019 дозвола, док је 2025. године достигнут рекорд од 40.567 дозвола.

То значи да је број издатих дозвола у периоду од 2021. до 2025. године повећан за више од 97 одсто, односно да се практично удвостручио.

Од почетка 2026. године до 1. јуна издато је још 14.778 дозвола.

Према важећем Закону о странцима, дозволе се могу издати у сврху запошљавања, сезонског запошљавања и рада упућених радника, док годишњу квоту одређује Влада, у складу са миграционом политиком и потребама тржишта рада.

Питање од 60 милиона евра

У владином документу посебно је отворено питање колико држава заправо прикупи пореза, доприноса и других обавеза након издавања дозвола.

Према Закону о странцима, послодавац је дужан да у року од 24 часа од издавања дозволе закључи уговор о раду са странцем и пријави га на обавезно социјално осигурање.

Влада упозорава да ангажовање непријављених страних радника, осим што представља кршење прописа, производи и значајне фискалне посљедице те ствара нелојалну конкуренцију послодавцима који уредно измирују своје обавезе.

У информацији се наводи илустративна рачуница према којој би, уз око 40.000 издатих дозвола и минималне мјесечне јавне обавезе од око 120 евра по раднику, у буџет требало да буде уплаћено око 4,8 милиона евра мјесечно, односно приближно 60 милиона евра годишње.

Стога Влада поставља питање да ли је тај износ заиста уплаћен у буџет током 2025. године.

Међутим, наведени износ не представља фиксну процјену пореског губитка, већ оквирни прорачун потенцијалних прихода. Стварни износ зависи од трајања радног ангажовања, висине зараде, врсте уговора и броја радника који су прописно пријављени.