Стијене у Омишу већ падале на куће и аутомобиле: Након пожара пријете нови одрони

Након пожара отворило се питање хоће ли опожарене падине бити подложније новим одронима.

Пожар који је похарао више од 1.000 хектара оголио је стрме падине Омиша и околине, а уништена вегетација и високе температуре могле су утицати и на стабилност стијенске масе. Прави тест опожарених падина биће прве обилније кише, које би могле покренути нове одроне и угрозити куће и саобраћајнице.

Мјештани удружили снаге прије кише

Становници Борка, на падинама изнад Омиша, страхују од првих обилнијих киша. Јулија Хрстић из Мјесног одбора Борак каже да је Град већ упознат с критичним локацијама те да би њихова санација требало да се финансира кроз доступне фондове.

Но процедура може потрајати, а становници сматрају да за чекање немају времена, па су удружили снаге како би заштитили најугроженије дијелове опожареног подручја.

„Предложили смо, а Град је подржао, да се на најкритичнијим тачкама поставе сандуци од жице пуњени камењем. Томе би требало приступити одмах. Нама је важно да се то направи што прије, прије него што крену кише и почну се стварати одрони. Мјештани су рекли да ће волонтирати, тако да смо кренули у потрагу за још људи који би нам помогли, а Град ће набавити мреже.

Има критичних локација на Борку које су видљиве на снимцима дронова, а које ће се користити за израду елабората за санацију. Снимци су направљени, а и сами становници знају гдје су најкритичније тачке и гдје се могу очекивати одрони. Те критичне тачке треба заштитити, барем донекле, што прије.

Практично ћемо заједно настојати то одрадити у овој првој фази, а даље ће Град провести постављање заштитне ограде и заштитне конструкције“, казала је Јулија Хрстић.

Град још процјењује штету и ризик

Санација пожаришта и даље траје, но због његове величине не може се знатно убрзати. Досад је уклоњено око 400 кубних метара изгорјелих стабала, а тренутно се првенствено уклањају она која представљају непосредну опасност за саобраћајнице. Према процјени, санација најугроженијих подручја трајаће до средине септембра.

Градске власти још процјењују које ће падине захтијевати санацију и колико ће коштати њихова заштита. На већим падинама већ се уређују одводни канали, док се за најкритичније локације разматрају додатне мјере заштите од клизишта и одрона.

„Највјероватније ће се ићи на монтажне елементе којима ће се спречавати већи одрони на локацијама за које се процијени да су приоритетне. Има ту доста посла, тек смо почели с тим и молимо Бога да киша не крене.

Немамо ни приближне податке о томе о којим је дужинама и површинама ријеч. Не могу вам рећи ни трошак пројектовања ни извођења. Идемо редом, а штету ћемо збрајати касније“, рекао је за РТЛ замјеник градоначелника Омиша Иван Пивчевић.

Професор: Могу настати нови нестабилни блокови

Но шта се заправо догађа са стијенским масивом након пожара? Жељко Арбанас, професор Грађевинског факултета Свеучилишта у Ријеци, упозорава да проблем није само у томе што су падине остале без вегетације.

„Оно што је врло незгодно након пожара јесте да је одређени дио вегетације страдао, а на неким мјестима управо је вегетација држала све заједно и стварала природне препреке. Тамо гдје имате шуме, блокови ће се више-мање зауставити унутар шуме, док ће локације на којима је вегетација страдала бити више изложене.

Друга страна приче је да је пожар, усљед високих температура које је развијао, могао изазвати распуцавање стијенске масе. На појединим мјестима могу се створити нови блокови који постају нестабилни, а прије пожара били су стабилни или условно стабилни.

Велика опасност која се сада не види директно јесте тренутак када се појаве велике кише и падавине. На локацијама на којима постоји пуно ситних блокова тада могу настати нове нестабилности“, објашњава професор Арбанас.

„Опасност од одрона не може се свести на нулу“

Омишко подручје већ је годинама заштићено мрежама и другим конструкцијама, но након пожара потребно је провјерити њихово стање. Арбанас подсјећа да су на подручју Омиша постављене 22 заштитне конструкције те да би требало утврдити јесу ли неке од њих оштећене или ослабљене.

„Опасност од одрона никада се не може зауставити и свести на нулу. Она увијек постоји, само је питање како, у којој величини и колико вам је прихватљива. Оно што је тада рађено на 22 локације, рађено је управо на мјестима на којима је постојала највећа опасност.

С обзиром на овај пожар, требало би провјерити какво је стање баријера које су постављене, као и других мјера заштите. При високим температурама, на таквим конструкцијама такође могу настати проблеми“, казао је професор Арбанас.

Омиш с одронима живи годинама

Да одрони за Омиш нису нов проблем, најбоље показују ранији случајеви. У јануару 2012. стијена тешка 1,5 тона пробила је кров куће и завршила у дневном боравку, док се само неколико мјесеци касније громада тешка око 20 тона одронила на подручју Омиша и уништила приколицу.

Проблем се наставио и посљедњих година. У новембру 2021. одрон је блокирао обје саобраћајне траке на цести Закучац–Омиш. У јануару 2023. неколико тона стијена одронило се с висине од око 70 метара на цесту према Радмановим млиницама, а у марту исте године одрон камења погодио је аутомобил на цести према Радмановим млиницама и повриједио возача.

Санација опожареног подручја зато неће завршити уклањањем изгорјеле вегетације. Требаће пратити како ће се терен понашати након пожара, особито с доласком обилнијих падавина, те на вријеме осигурати мјеста на којима се покаже да је стабилност нарушена.

Хоће ли пожар дугорочно повећати ризик од одрона, засад се не може знати. Но прве обилније кише биће први озбиљан тест за опожарене падине Омиша и околине.

(Индекс.хр)