Биографија генерала Ратка Младића

МЛАДОСТ И ОБРАЗОВАЊЕ

Ратко Младић је рођен 12. марта 1942. године у селу Божановићи код Калиновика, које се у то вријеме налазило у Независној Држави Хрватској, коју су створиле окупационе власти на територији Краљевине Југославије. Ратков отац, Неђо Младић (1909—1945), био је командант партизанског одреда и погинуо је у борби са усташама. Мајка Стана (1919—2003, дјевојачко Лаловић), сама је подизала кћерку Милицу (1940, удату Аврам) и синове Ратка и Миливоја (1944—2001).

Република Српска

Ко је био генерал Ратко Младић?

Послије основне школе, Младић се сели у Београд, гдје завршава Војноиндустријску школу у Земуну. У Југословенску народну армију ступио је послије конкурса на Војну академију, а у активну војну службу 27. септембра 1965. године, када је потписао војну заклетву. Био је члан Савеза комуниста Југославије.

ВОЈНА КАРИЈЕРА

Младић је распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, гдје је са чином потпоручника командовао водом 89. пјешадијског пука. Послије двије године стиче чин поручника, а капетан постаје 1970. године.

На Командно-штабну академију пошао је 1976. године, гдје је дипломирао курс комбинованог оружја. Године 1977, са чином мајора, одлази на службу у 3. армијску област, у гарнизон у Куманову, гдје постаје командант 1. пјешадијског батаљона 89. пјешадијске бригаде.

Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. године, док пуковник постаје шест година касније. У гарнизон у Приштини пребачен је 25. јануара 1991. на дужност помоћника команданта за позадину 53. корпуса.

РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ

Убрзо након његовог прекомандовања у Приштину, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су се водила између хрватских паравојних снага и дијела ЈНА, па је крајем јуна премјештен у Книн као командант 9. корпуса ЈНА.

Послије Младићевог доласка на чело корпуса, корпусне јединице су почеле све више учествовати у одбијању хрватских напада, а затим су постепено прешле у непосредну офанзиву. Ратку Младићу је 4. октобра 1991. године ванредно додијељен чин генерал-мајора, док је 24. априла 1992. године ванредно унапријеђен у чин генерал-потпуковника.

Република Српска

Умро је Ратко Младић

Са хрватског ратишта сели се на босанско. Младић је 9. маја постављен на дужност начелника штаба и замјеника команданта 2. армијске области ЈНА са штабом у Сарајеву, а 10. маја постао је командант армијске области. У то вријеме, у Сарајеву су се већ водили оружани сукоби.

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини одлучила је да 12. маја оснује Војску Српске Републике Босне и Херцеговине. На дужност начелника Главног штаба постављен је генерал-потпуковник Ратко Младић.

Новембра 1996. године, указом тадашње предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смијењен је са мјеста команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притиском међународне заједнице и Хашког трибунала.

Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом предсједника Републике Српске „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића“.

Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом предсједника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.

ПРИВАТНИ ЖИВОТ

Раткова супруга Боса, дјевојачко презиме Једић, родом је из Херцеговине. Упознали су се на службовању у СР Македонији, гдје су се вјенчали љета 1966. године. Син Дарко је ожењен, а његова супруга Биљана је 2. марта 2006. године родила дјечака. Дјечак је добио име Стефан у част Светог Стефана, крсне славе Републике Српске.

Младић је имао и кћерку Ану, која је 24. марта 1994. године трагично страдала: из до сада непознатих разлога Ана се упуцала пиштољем.

Према појединцима који добро познају Ратка Младића, смрт његове кћерке била је озбиљан ударац. Један од српских команданата је рекао да је Анина смрт Ратков живот подијелила на два дијела и да се од тог удара није могао опоравити. Младићу је послије хапшења накратко било дозвољено да посјети кћеркин гроб на Топчидерском гробљу, гдје је остао неколико минута.