Додик: Годишњица егзодуса Срба из Србобрана није само датум већ тешка избјегличка судбина хиљада људи

"Нико ко није био дио избјегличке колоне не може у потпуности разумјети тежину тренутка када човјек схвати да више не може остати на свом кућном прагу. Судионици избјегличких колона и дан данас вријеме дијеле на 'прије' и 'послије' егзодуса, јер то није обична колона, већ колона мајки и очева, дјеце и стараца, породица које су преко ноћи морале оставити оно што се не може понијети са собом - своје домове, огњишта и гробове предака", изјавио је Додик за Срну поводом 31 године од егзодуса српског народа из Србобрана и страдања српских цивила које ће бити обиљежено сутра у манастиру Глоговац код Шипова.

Додик је рекао да су иза тих људи остајала врата дома која су посљедњи пут закључали, капија на дворишту коју су посљедњи пут затворили, улице којима су посљедњи пут прошли, цркве, гробови, а испред њих је било само једно - неизвјесност и пут у непознато.

"Зато данас не може се говорити о датуму, јер годишњица егзодуса није само датум, то је судбина хиљада људи која их прати цијели живот и са којом науче да живе, јер су недужни морали да оду са кућног прага. Упркос тој патњи, ти људи наставили су живот достојанствено и снажно не заборављајући никада на тежину посљедњег корака којим су напустили кућни праг, на јачину звука посљедњег затварања капије вјековног огњишта, на задњи пролазак улицом свог дјетињства...", рекао је Додик.

Он је нагласио да сјећање на Србобран и 31 годину касније боли исто као и првог дана. "Ти људи отишли су у избјегличкој колони пред најездом муслиманско-хрватских јединица, напустивши топлину свога дома и носећи са собом само успомене и пртљаг пун наде да ће се једном вратити тамо гдје им је срце остало", рекао је Додик.

То је тренутак, истакао је, када се човјек суочи са потпуном празнином, када схвати да је понио само себе, док је све што је имао, материјално и нематеријално, остало непријатељу, времену и сјећању.

"Одлазак у непознато, не својом вољом, тренутак је када ти се насилно одузме прошлост, када цијели дотадашњи живот носиш само у сјећању, а будућност ти се чини као хладан и празан ходник до неког новог града и новог дома. Та дуга, избјегличка колона из Србобрана, у којој је свако био са својим мислима, стигла је до Градишке која им је у тим тешким данима широм отворила врата. Многи су ту и остали, а неки су ишли даље и своје ново уточиште и нови дом нашли у другим градовима и општинама Републике Српске, Србије или негдје у свијету, али Србобран и даље живи у њима", навео је Додик.

Додик је нагласио да све Србе из Србобрана то сјећање држи поносним, достојанственим и усправним што потврђује и њихово редовно окупљање на велики православни празник Велику Госпојину, славу њиховог храма, те на тај начин чувају везу са својим градом.

"У протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату велики број нашег народа преживио је егзодусе и етничка чишћења. Зликовци су им посијекли коријење, али нису успјели да нас искоријене, да нас униште и избришу наше битисање. Иако је болан ратни период иза нас, саграђен је нови дом и започет нови живот међу својим народом у својој Републици Српској.

Али оно што никада не смијемо себи дозволити јесте да вријеме избрише оно што се догодило због истине и због оних који су прошли пут избјеглиштва. То је бол која не престаје, јер можете промијенити мјеста на којима живите, можете изградити нове куће, почети нове животе, али човјек своје огњиште носи у себи. И зато данас Србобран није име једног мјеста, већ успомена, рана и дио живота хиљада људи који су морали отићи", нагласио је Додик.

Он је рекао да је обавеза свих нас да памтимо, да преносимо својим потомцима одакле су њихови родитељи и дједови кренули, да знају шта значи изгубити дом и да никада не забораве своје коријене.

Додик је нагласио да сјећање на егзодус србобранских Срба и те тужне дане не може проћи а да се не сјетимо и некажњеног злочина у Бравницама код Јајца, у којем су припадници хрватске војске 13. септембра 1995. године у нападу на избјегличку колону која се кретала према Бањалуци убили 81 српског цивила, међу којима је осморо дјеце млађе од 12 година, а једно је чак имало само двије године.

"Туга за својим домом је огромна, али жив човјек ће наставити даље и борити се и зато је овај злочин много већа рана, која никада неће и не може да зарасте. Напад на избјегличку колону само потврђује о каквим монструмима је ријеч. То су њељуди спремни да нападну голоруки народ, цивиле, мајке са дјецом у наручју, старце. И што је најтужније за овај злочин никада нико није одговарао", нагласио је Додик.

Зато, поручио је, никада више себи не смијемо дозволити заборав, јер је то најмање што можемо учинити за наше жртве и сваки дан је дан када се морамо сјећати оних који су страдали, који су прогнани, који су нестали...

"Њима дугујемо поштовање, истину и сјећање, које треба да буде опомена да ниједно дијете више не смије корачати у избјегличкој колони, да ниједна мајка више не треба да стрепи за своју дјецу пред зликовцима, да ниједан човјек не треба насилно да напушта свој дом са страхом у срцу.

Зато данас стојимо усправне главе, поносно и достојанствено да бисмо памтили и сачували истину, јер народ који заборави своје жртве изгубио је дио себе, а народ који памти чува своје достојанство и своју Републику Српску, која је једини гарант нашег опстанка на овим просторима", закључио је Додик.