Илић: Младе генерације да његују културу сјећања на геноцид у НДХ

"Геноцид над Србима у НДХ и јасеновачки комплекс концентрационих логора и логора смрти оставио је толико дубок траг у колективној свијести Срба да, чак и кад бисмо хтјели да га заборавимо, то не би било могуће. Како буде протицало вријеме, тако ће и расти интересовање за поднесене жртве", изјавио је Илић Срни.

Он је рекао да за чланове Градског удружења бивших логораша Другог свјетског рата и њихових потомака комеморација у Доњој Градини представља још један позив, прије свега младим људима, да истражују жртве и злочине у којима су страдале, јер то нико други неће урадити.

Кад је ријеч о ревизионизму у Хрватској и односу према броју жртава јасеновачког система концентрационих логора и логора смрти, Илић указује да је то кренуло у вријеме покретања кампање која је резултовала изласком Хрватске из југословенске заједнице.

"Сјетимо се само тога да је утемељитељ ревизионистичких тежњи био први хрватски предсједник, а да је и Сабор у том периоду имао комисију која је донијела неке срамне процјене", нагласио је Илић.

Илић, који је и историчар, рекао је да се и ту ствари мијењају и да је хрватско друштво данас много више подијељено о овом питању него што је то био случај у посљедњој деценији прошлог вијека.

Он је рекао да је много већи проблем у реафирмацији усташке идеологије јавном манифестацијом усташких симбола, који би требало да буду забрањени према хрватском законодавству, истичући да је неонацизам присутан у цијелој Европи, али озбиљне државе га држе под контролом смјештајући га на друштвену маргину

"Проблем Хрватске је у томе што су поједине државне институције толико снажно подржале одређене манифестације са неоусташком иконографијом да се не можемо отети утиску да се неонацизам постепено помјера са друштвене маргине у главне друштвене токове", навео је Илић, преноси Срна

Он је додао да се чини да је овај трансфер од друштвене маргине ка друштвеном средишту више државни него друштвени проблем.

У Доњој Градини данас ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној држави Хрватској 1941-1945. године.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је убијено 20.000 д‌јеце.

Влада Републике Српске прогласила је 19. април Даном жалости у Српској.