Имовина припада ентитетима

Давно је уписано и двориште и зграда у Улици Бана Милосављевића 4, која је од изградње 1936. године промијенила неколико корисника: од Хипотекарне банке у Краљевини Југославији, преко штаба НДХ до Службе државног књиговодства коначно је уписана у корист Службе предсједника Републике Српске која има право кориштења. Уписани су нешто касније и Окружни и основни суд у Бањалуци, оба на Министарство правде Републике Српске.

Фонда пензијско-инвалидског осигурања и Фонд здравственог осигурања своје су зграде укњижили по основу права трајног кориштења. Савез синдиката зграду Фра Грге Мартића у Српској улици још има тек на кориштење. Упис зграда и припадајућег земљишта неопходног за функционисање институција и органа Републике Српске приводи се крају, потврдио је за АТВ директор Републичке геодетске управе.

"Он се приводи крају, што значи да је врло мало процената остало да није уписано на Републику Српску. Јер ми имамо материјалне прописе, имамо Закон о стварним правима који нам то омогућује. Ми смо Законом о стварним правима, гдје је такође било покренуто да ли је уставан, прво пред Уставом Републике Српске, а касније и пред Уставом БиХ, гдје је речено да је Закон уставан. И то је Закон из ког ми црпимо да можемо да вршимо упис, како на Републику Српску, тако и на остале носиоце права у Републици Српској", каже Драган Станковић, директор РУГИПП.

Канцеларија високог представника у децембру 2009. године завршила је списак зграда и земљишта које је означила као државну имовину, а на њу претходно ставила мораторијум располагања. Закон о привременој забрани располагања државном имовином наметнуо је 2005. године Педи Ешдаун. Мијењан је много пута у ОХР: 2008. укинут је рок за рјешавање питања државне имовине, док је 2022. Кристијан Шмит покушао да погура питање рјешавања имовине и прецизирањем и ширењем појма државне имовине. Питање државне имовине годинама је покушавала да ријеши Комисија за државну имовину БиХ, која од 2016. године није одржала ниједну сједницу. Некад успут именовани предсједавајући Комисије која де факто не постоји неколико пута је покушао да погура формирање Комисије на дневни ред Савјета министара. За АТВ каже да нема сагласности.

"Ја сам од 2018. године предсједавајући ове Комисије. У више наврата Савјет министара је што кроз формални дио, кроз приједлоге од надлежног предлагача - Министарства правде, што кроз саме закључке тражило, или иницирало да институције доставе своје приједлоге у саму комисију како би Вијеће министара именовало нови сазив комисије. Међутим, то до данашњег дана није учињено", каже Џемаил Ћибо, директор Канцеларије за законодавство Савјета министара БиХ.

Из Српске стиже јасан, једноставан одговор - комисије нема, јер државна имовина не постоји. Имовина припада ентитетима.

"Не постоји имовина државе БиХ, постоји само имовина ентитета сходно уставима и законима ове земље. Самим тим не може ни постојати комисија за такозвану државну имовину. Евентуално када је било размишљање уназад неколико година сходно споразуму између Влада Републике Српске и ФБиХ и Савјета министара, могла је постојати само одређена комисија која ће се бавити начином како ће се дати одређена перспективна имовина на кориштење Оружаним снагама БиХ. Власништво и даље остаје неприкосновено", каже Милимир Говедарица, правобранилац Републике Српске.

Посебно је важно питање сукцесије имовине бивше СФРЈ. Према Споразуму о питањима сукцесије, само оне непокретности које су биле укњижене на СФРЈ као правни субјект – могу бити сматране заједничком имовином. Све остало – припада ентитетима.

Јер, ако би се прихватила теза да БиХ има право да законима управља над цијелом територијом – поставља се питање: шта су онда ентитети? Јер, у сложеним државама – ентитети имају своју територију, своју власт и своје законе. Баш као што је то предвиђено и Дејтоном и међународним правом. Ако БиХ може узети имовину Српске, онда Република Српска не би имала ништа: ни земљу, ни институције. А то није био договор у Дејтону.

"Kако је могуће да Република Српска своју имовину има у Брчко дистрикту, јер је арбитражном одлуком речено да је имовина Брчко дистрикта заједничка имовина Републике Српске и ФБиХ? Како је онда могуће да Република Српска нема имовину на својој територији? Још увијек је велики број живих свједока Дејтонског споразума - никад нико не би закључио уговор у име Републике Српске, да је речено у њему да ће Српска бити без своје имовине.Шта смо ми ако немамо територију? Онда нам остају народ и власт, коју нам такође желе одузети. Онда ми апсолутно немамо никакве елементе државности, односно Републике", каже Милан Петковић, посланик српског клуба у Представничком дому ПСБиХ.

Из Српске поручују да неће учествовати у процесима који се, како кажу, воде иза затворених врата - под диригентском палицом страних амбасада. Компромис се неће тражити по питању имовине. Она се не предаје ни у комисијама, ни у затвореним кабинетима.

Република Српска је у Дејтонску БиХ унijела своју територију. Тридесет година касније – та територија остаје њен најјачи аргумент. И најјаснија црвена линија.