Испливао нон-пејпер: Брисел разматрао Станивуковића као средство за преобликовање Српске

Документ Европске комисије у који је портал "24Српска" имао увид показује да се у Бриселу, уочи општих избора у БиХ, није разматрало само спровођење европских политика већ и политичка употребљивост конкретног српског политичара. У интерном нон-пејперу анализиран је сценарио према којем би Драшко Станивуковић, уколико након избора постане предсједник Владе Републике Српске, могао послужити као симбол и средство за дугорочно спровођење бриселске политике равноправности и различитости.

24Српска

Најважније питање које овај документ отвара није нечији приватни живот. Он припада искључиво појединцу и не смије бити основ за дискриминацију, политички прогон или јавно етикетирање. Суштина је у нечему много озбиљнијем: због чега бриселске службе прикупљају и у политичким анализама биљеже непровјерене информације о интимном животу политичара из Републике Српске и процјењују њихову могућу употребљивост за остваривање европских циљева, наводи поменути портал.

Шта пише у спорној петој тачки?

Посебну пажњу привлачи пета тачка документа, у којој се преносе тврдње двојице неименованих саговорника, дипломате једне државе чланице ЕУ и представника цивилног сектора, да је Станивуковић током сусрета у Бриселу наводно говорио о својој се*суалној оријентацији и затражио да то не буде јавно објављено.

24Српска

Међутим, и сами аутори нон-пејпера изричито наглашавају да тај навод није потврђен, да га Станивуковић није јавно изнио и да је супротан његовим ранијим јавним ставовима. У документу се наводи и да информација не смије бити понављана, приписивана изворима нити употребљавана у званичним порукама.

"Због тога се ни овај текст не бави утврђивањем било чије се*суалне оријентације и поменуту тврдњу не представља као чињеницу. За јавност је много значајније зашто се једна тако осјетљива и непровјерена информација уопште нашла у материјалу у којем се разматра будући политички поредак у Републици Српској", додаје се у тексту поменутог портала.

Чак и ако су аутори на крају препоручили да се такав навод не користи, само његово уношење у документ отвара питање политичког профилисања и могуће инструментализације приватности. Ако нечија интимна сфера није политички критеријум, онда јој није мјесто ни у интерним калкулацијама о томе ко би био погодан носилац одређене европске агенде.

Од приватности до политичког пројекта

Нон-пејпер затим разрађује хипотетички сценарио у којем би Станивуковић јавно потврдио наведене тврдње, након избора добио мандат за састав Владе Републике Српске и постао, како се у документу формулише, први отворено геј премијер у Републици Српској и БиХ.

24Српска

У таквом развоју догађаја бриселски аналитичари препознају прилику за рушење представе о Републици Српској као средини у којој европска ЛГБТИ политика наилази на снажан друштвени отпор. Такав премијер, према њиховој анализи, могао би да подстакне признавање истополних партнерстава, омогућавање Параде поноса у Бањалуци, измјене поступања полиције и тужилаштава, као и усклађивање ентитетских прописа са широм политиком Европске уније.

Документ помиње и могући утицај на младе и дијаспору, као и стварање новог наратива према којем европска политика равноправности више не би била посматрана као нешто што долази искључиво из Сарајева или иностранства. Још отворенија је оцјена да би промјена власти у Републици Српској могла представљати и удар на дугогодишњи политички образац предвођен СНСД-ом.

Тиме се открива да питања равноправности, европских интеграција и владавине права у бриселским пројекцијама нису одвојена од борбе за власт у Републици Српској. Личне карактеристике политичара посматрају се кроз питање колико могу допринијети промјени друштвених вриједности, институционалних политика и односа политичких снага.

Зашто се Брисел на крају повукао

У завршним препорукама нон-пејпера Европској комисији се савјетује да не подржи Станивуковића, не коментарише гласине о његовом приватном животу и не покушава да нечију интиму претвори у инструмент политике проширења.

На први поглед, такав закључак дјелује као потпуно одбацивање почетне идеје. Ипак, чињеница да је сценарио детаљно анализиран показује да питање није одбачено прије него што су размотрене његове могуће политичке користи и ризици. У документу се чак упозорава да би сваки писани траг о подршци конкретном кандидату на основу његове претпостављене се*суалне оријентације изазвао скандал у Бањалуци, Европском парламенту и Савјету ЕУ.

24Српска

Посебно је индикативан дио у којем се наводи да оваква анализа не би смјела бити заведена као званичан предмет нити напустити зграду Европске комисије. То оставља утисак да аутори нису били забринути само због политичке и етичке спорности разматраног приступа већ и због могућности да грађани Републике Српске за њега сазнају.

Документ, дакле, не доказује да је Европска комисија донијела одлуку да подржи Станивуковића. Напротив, његова формална препорука гласи да подршке не смије бити. Али истовремено показује да је могућност његове политичке и симболичке употребе била предмет разматрања.

Република Српска није бриселска лабораторија

Нема ничег спорног у захтјеву да сваком човјеку буду загарантовани достојанство, безбједност и једнакост пред законом. Спорно постаје онда када се иза језика људских права појави пројекат утицаја на избор власти, породично законодавство, друштвене вриједности и унутрашње политичке односе једног народа.

Република Српска није експериментална територија европских директората, нити њене грађане треба посматрати као становништво чије је ставове потребно постепено преобликовати уз помоћ пажљиво одабраних политичких симбола. Њеног премијера не бирају кабинети у Бриселу, невладине организације или стране дипломате, него скупштинска већина произашла из воље грађана Републике Српске.

Зато предмет ове приче није нечија стварна или претпостављена се*суална оријентација. Предмет је суверенитет. Ако је документ аутентичан, он показује да се иза затворених врата европских институција политичари из Републике Српске не посматрају искључиво према њиховом програму и изборном легитимитету, већ и према томе колико могу бити корисни за спровођење дугорочних циљева Брисела.

"Грађани зато имају право да од сваког кандидата за највише функције затраже јасан одговор: да ли ће, ако добије њихово повјерење, спроводити политику за коју је добио гласове народа или ону коју су му намијенили кабинети изван Републике Српске?", закључује поменути портал.