Избора ће бити, а можда и неће

Информацију о одгађању за сада немају. Према информацијама АТВ-а, Централна изборна комисија још није потрошила ни марку од 6 милиона колико су за изборе преко замјеника министра финансија БиХ испословали из буџета. Па ипак, нема гаранција да неће потрошити све до посљедње марке за припрему избора којих можда неће бити.

ЦИК БиХ као да је изолован и од спекулација, али и од чињенице да Уставни суд БиХ још није одлучивао о привременим мјерама које, ако се бар претварамо да је БиХ правна држава, могу да зауставе примјену пресуде Суда БиХ против Милорада Додика и одлуку ЦИК-а о расписивању пријевремених избора.

„То је све на бази неке претпоставке. Не знамо ми какву привремену мјеру Суд може донијети, али за сада ми немамо никакве информације, ми поступамо по правоснажној судској пресуди, а апелација Уставном суду је ванредни правни лијек, који не одлаже извршење правоснажне судске пресуде, по којој смо ми поступили“, казао је предсједник ЦИК-а БиХ Јован Калаба.

Нисмо питали за претпоставке, него за правне посљедице одлука највишег правосудног органа БиХ. Али није нови предсједник ЦИК-а једини који игнорише и надлежност и моћ која је у рукама Уставног суда БиХ кад је у питању одржавање пријевремених избора. Бивши члан ЦИК-а Вехид Шехић помјера фокус на прописе из Изборног закона БиХ који не познаје могућност одгађања избора.

„Нема институције која ће одгодити изборе, а то може урадити само ЦИК, а када би то урадила кршила би Закон који имплементирају, тако да се то не може апсолутно десити“, истакао је бивши члан ЦИК-а БиХ Вехид Шехић.

Тачно је да Изборни закон БиХ не познаје отказивање избора, али Уставни суд БиХ одлуком о обустави примјене пресуде Суда БиХ може да поништи основ по којем је ЦИК БиХ уопште и расписао пријевремене изборе. У том случају обавеза је ЦИК-а да стави ван снаге одлуку о расписивању избора, објашњава бивши предсједник ЦИК-а, Бранко Петрић.

„Ако би Уставни суд, и само је он у позицији и могућности да то уради поништио акте на основу којег му је престао мандат, а на основу њега су и расписани избори, стекли би се услови да се то рјешење о расписивању пријевремених избора и то је једини правни излаз и једина могућност која постоји“, изјавио је бивши члан ЦИК-а БиХ Бранко Петрић.

Спекулише се и о другим могућностима и разлозима за обустављање избора, попут оних да ЦИК не може стићи да организује изборе или да постоје одређени технички изазови, али у овом тренутку у БиХ осим одлуке Уставног суда БиХ нико још није изговорио ниједан правни основ за отказивање избора. А већ су превише пута у посљедњих неколико дана доведени у питање.

„Нема ни разлога да се одрже ови избори за, како они то кажу, предсједника Републике Српске. Они у опозицији то не разумију. Те изборе нико није тражио у Републици Српској, чак ни они, не тражи ни власт. Нико не тражи изборе, не тражи народ. То су нам намјестили муслимани, зато те изборе треба избјећи“, нагласио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Иако кампања званично почиње тек 8. новембра, већи дио опозиције, у првом реду новоосновани покрет који предводе Драшко Станивуковић и Игор Радојичић, понаша се као су сљедећи избори за предсједника у октобру 2026. године. Своју подршку још нису дали Бранку Блануши. СНСД се понаша као да је преспреман за још једну побједу, иако наглашавају да не постоје разлози за изборе.

„Да ли постоје разлози за изборе, не постоје, али уколико било ко жели изборе, ми смо спремни. И, увијек ћемо побиједити. Зато кажем, ови из опозиције који су, када је Шмит нападао Републику Српску, одбијали да буду јединствени са представницима власти у Републици Српској и трчали на ноге Шмиту да буду јединствени са њим, то су људи које ћемо увијек поразити", истакао је портпарол СНСД-а Радован Ковачевић.

Званично се сви спремају - и ЦИК, и градске и општинске изборне комисије, и кандидати и њихове партије. Незванично, што су избори ближе, по странкама се више баве процјеном вјероватноће да ли ће уопште бити одржани него самом припремом за предстојећу кампању.