Изостанак правде за српске жртве "Олује" отворио врата неофашизму у Хрватској

У "Веритасу" истичу да је изостанак суштинске правде, отворио врата радикалном ревизионизму и промоцији неофашизма у Хрватској, на шта ЕУ и даље реагује млако и са недопустивим закашњењем.

Поводом предстојећег обиљежавања 31 године од злочиначке акције "Олуја", "Веритас" напомиње да су већина убијених у овој акцији били цивили и жене, те указује и на изостанак међународне правде и хрватско селективно правосуђе.

У саопштењу "Веритаса" подсјећа се да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, извршиле агресију на зоне под заштитом УН /Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију/.

Напад је извршен иако су дан раније представници Републике Српске Крајине у Женеви прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

Против 30.000 крајишких војника, агресор је ангажовао снаге које су премашиле укупан број становника САО Крајине, сломивши отпор у изразито неравноправној борби за свега неколико дана.

Указује се да су већина убијених били цивили и жене, те да се на

ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе имена 1.904 погинула и нестала Србина током и послије ове акције.

Страдали су немоћни људи који нису могли напустити вјековна огњишта, као и они у избјегличким колонама ка Уни и дубоко на територији Републике Српске.

Међу жртвама је чак 1.250 цивила, 65 одсто, од којих су три четвртине биле старије од 60 година.

У овој операцији убијено је десеторо дјеце и чак 566 жена, 30 одсто, што представља посебан црни рекорд грађанског рата на просторима бивше Југославије.

До данас се на евиденцији несталих води још 612 лица, 32 одсто, међу којима је 76 одсто цивила и 238 жена, чија судбина ни након три деценије није расвијетљена.

Иако је Међународни суд правде у пресуди из 2015. године "Олују" недвосмислено оквалификовао као акцију етничког чишћења са циљем уклањања српске већине, правосудни систем је, како се оцјењује у саопштењу, потпуно затајио.

Жалбено вијеће Хашког трибунала је под политичким притисцима ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, преиначивши првостепену једногласну пресуду о удруженом злочиначком подухвату.

За ратне злочине над Србима, хрватски судови су правоснажно осудили само двије особе и то Божу Бачелића и Рајка Кричковића, док су истовремено преживјели крајишки војници масовно осуђивани на дугогодишње робије, а хиљаде немоћних цивила интернирани у логоре.

Значајан заокрет у борби за правду догодио се, истиче "Веритас", пред Одјељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, гдје се води поступак против четворице високих хрватских официра и пилота због свирепог ракетирања избјегличке колоне 7. и 8. августа 1995. године на Петровачкој и Приједорској цести.

Упркос дугогодишњим административним опструкцијама и одбијању званичног Загреба да призна оптужницу, донесена је правоснажна одлука да се оптуженима суди у одсуству, а након десетак одржаних рочишта и саслушања више десетина свједока, наредни главни претрес у овом историјском процесу заказан је за 25. септембар ове године.

Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године, биће обиљежен у Мркоњић Граду у уторак, 4. августа.

Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја организују заједнички владе Републике Српске и Србије, преноси Срна.