Кецмановић: Не дође ли до консензуса у БиХ - биће разлаз

Договор Путина и Трампа у Енкориџу обојица су оцијенили као капиталан, али нису рекли по чему је такав.

Чини се да је то била мини Јалта на којој је дефинисан знатно шири оквир. Трамп воли брза и једноставна рјешења, не дође ли до консензуса у БиХ – биће разлаз.

Овако политиколог и бивши члан Предсједништва БиХ Ненад Кецмановић за Спутњик коментарише иступ Милорада Додика који је обзнанио коначне циљеве Републике Српске:

„Британски научник Тимоти Лес је у интермецу између два мандата Доналда Трампа изјавио да је Српска током Трампове четири године пропустила шансу да се осамостали, али да ће се прилика поновити. Показао се видовит.“

Коначни циљеви Републике Српске су право на самоопредјељење, мирни разлаз у БиХ и самосталност. Ово је изјавио предсједник СНСД Милорад Додик и истакао да је то само одговор на вишедеценијске нападе којима је Српска изложена.

Говорећи о нападима и одузетим надлежностима које су Српској гарантоване Уставом и Дејтоном, Додик је рекао да Република Српска, као одговор на то, има право на самоопредјељење.

Он је додао да су Путин, Трамп и Си кључни људи будућности цивилизације, те да за позицију Републике Српске постоји све више разумијевања и на међународној политичкој сцени.

Додик је навео и да је добио позив од двојице конгресмена за боравак у Сједињеним Америчким Државама.

Тријумф Милорада Додика

Кецмановић каже да је Додикова изјава заправо незнатно измијењена формулација његових раније понуђених рјешења – или изворни Дејтон, или нови договор, или мирни разлаз.

Очекивано их сада, каже, тријумфално понавља, јер има ко и да га чује:

„Трамп се вратио, заиграо пуним капацитетом шефа суперсиле и укинуо санкције свом старом фану Додику. У томе су сјајно преиграли Брисел, који је стајао иза агресивних насртаја Шмита на Српску и њеног лидера. Додик се повукао са мјеста предсједника, али је задржао сву моћ као лидер владајуће странке, односно коалиције. А Трамп је показао Мерцу, Макрону, Стармеру, Урсули фон дер Лајен и Каји Калас, као и њиховим локалним експонентима на босанском терену, да се са Додиком може све договорити, без прогона и потјерница.“

Потпиши Алија, па нек’ буде к’о авлија

Кецмановић додаје да треба нагласити да је Додик током овог иступања и позвао представнике друга два народа на дијалог.

Он подсјећа да је замјеник америчког државног секретара Кристофер Ландау у разговору са српским чланом Предсједништва БиХ Жељком Цвијановић истакао да ће САД сарађивати у равноправним договорима три стране, под условом да рјешења буду реална, конкретна, прагматична и јасна.

„Из тога се да закључити да САД неће партиципирати у причама о хиљадугодишњој историји Босне, о оличењу толеранције, слоге, мира и комшијске љубави, како то воле Европљани, спрам опоре чињенице да за тридесет година такав концепт није остварен. Напротив, БиХ живи у перманентној кризи односа и опстаје захваљујући интервенцијама протектората, што опет само погоршава ситуацију, онемогућава да домаће институције проходају и преузму ствар у своје руке.“

Кецмановић подсјећа да бошњачка политичка елита, као и да не размишља о таквом дијалогу. Нема расправе, припреме, чак га нико и не спомиње, а биће им, сигуран је, споља наметнут, одмах након јесењих избора.

„Амерички предсједник такво понашање неће толерисати, ако не дође до договора све три стране, биће разлаз. И није искључено да ће га и бошњачке масе радо прихватити по оном ратном графиту на сарајевској главној пошти: ‘Потпиши Алија, нек’ је само наша, па макар била и к’о авлија’.“

Гренелов апел

Кецмановић се осврнуо и на изјаву бившег америчког изасланика за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, који је поручио да је Европа у невољи, уз констатацију да би предсједник Србије Александар Вучић требало да слиједи пут Сједињених Америчких Држава, а не европски.

Кецмановић оцјењује да је Гренел овом изјавом заправо приближио разумијевање договора Путина и Трампа са Аљаске, да је сада јасно да је тај састанак био пресудан за будућу геополитичку слику свијета.

Он констатује да је на Балкану још увијек боље бити у Европској унији него ван ње, али и да, по свему судећи, Европска унија нема велику будућност:

„Најзад, ни Српска није одустала од Европске уније, али главне тачке ослонца су јој на осовини Москва – Вашингтон, што дјелује као перспективнија позиција. Но, ако Српску и Србију посматрамо као двије земље једног народа, могли бисмо рећи – а ово укључује и Кину која има велике инвестиције у Србији – српски народ као цјелина има снажне ослонце у свијету, у вријеме глобалне несигурности и опште неизвјесности“, закључује Кецмановић.