Меморијална акaдемија поводом дана сјећања: Србија и Српска стварају заједничкe вриједности

„Културни начин његовања сјећања на жртве треба да носи посебно мјесто и да се њему посвећује посебна пажња“, рекао је Милош Бањац, предсједник скупштине Општине Козарска Дубица.

„Козарска Дубица првога регрута за војску спремила тек 1951. године јер су овдје усташе побиле више од 55 одсто српскога становништва“, рекао је Игор Савковић, начелник Општине Козарска Дубица.

Жртве не смију бити само број, поручено је и из Влада Српске и Србија

Институционално очување истине о Јасеновцу и Доњој Градини, је приоритет, како би се осигурало да будуће генерације разумију размјере геноцида над српским народом.

„Жртве нећемо заборавити, да се у наредном периоду таква страховлада и таква страховања не смију десити у наредном периоду и управо кроз наш васпитно-образовни систем ми настојимо да будућим генерацијама усадимо и уградимо културу сјећања како би овај најстрашнији злочин никад не би био заборављен“, рекао је Боривоје Голубовић, министар просвјете и културе у Влади Републике Српске.

„Једно планско систематско организовано етничко чишћење српског народа у току Другог свјетског рата дефинисано законским и подзаконским актима Независне државе Хрватске, једне фашистичке творевине, гдје се кроз три метода, једну трећину протјерати, једну трећину протјерати и једну трећину покрстити покушало извршити највеће етничко чишћење“, рекао је Радан Остојић, министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске.

„Да би ово био простор на коме се никада више неће такви сукоби догодити, неопходно је да се очува политичка самосталност Републике Српске и њене институције, јер тамо где нисмо имали институције ми смо нажалост пролазили онако како су пролазили Срби од Јадовна до Јасеновца. Зато је Република Српска гаранција мира, гаранција суживота“, рекла је Милица Ђурђевић Стаменковски, министар за рад и запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.

Сценским приказом „Мајка Козара“, који је кроз лик Стојанке мајке Кнежопољке оживио непролазну бол страдања народа овог краја, послана је порука да границе не постоје када је у питању заједничка култура сјећања Србије и Српске. Оне данас заједно стварају простор заједничких вриједности.

„Намјера нам је да што више подсјећамо на страхоте Другог свјетског рата, на страхоте усташког режима, на усташки злочин геноцида на ово подручје које је епицентар најстравичнијих дјеловања усташа из система концентрационог логора Јасеновац, а све са циљем да се овакав злочин више никада и никоме не би поновио“, рекла је Тања Тулековић, директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина.

Институционално јединство и заједнички културни простор, како је поручено, једини су пут ка очувању истине. Академија је још једном потврдила да изградња заједничких вриједности и јединствен одговор на покушаје ревизије прошлости остају трајно опредјељење Србије и Српске.