Вучић: Чувати мир и борити се за српски народ

„Много је тешко говорити на овом мјесту. И прошле године сам у ово вријеме завјетовао се да ћемо изградити меморијални ценатар у Доњој Градини. Покушали су у претходних годину дана да сруше Србију уз огроман новац с поља, да сруше нашу отаџбину. Један од разлога је био и тај да не говоримо о својој прошлости отворено. Да престанемо његовати и гајити културу сјећања,а ја вам обећавам да неће проћи ни један дан и да ћу сваке недјеље имати састанке док овде нашим новцем из Србије и колико може да учествује Република Српска, али ми ћемо то својим новцем да финансирамо док не нике велелепни Меморијални центар у коме никада и никоме неће бити забрањено да дође, као што нам је данас забрањено да одемо у Јасеновац да видимо камени цвијет и положимо вијенце и цвијеће“, казао је Вучић.

Он је подсјетио и на поруку са споменука у Дахау, а која гласи „Никад више“, а од које недалеко у једној мемљивој бараци затвореник под бројем 117.027, Владика Николај Велимировић, написао да је сваки гријех против човјека, али да је мржња најдиректнији нож у сопствено срце јер како он наводи, онај који мрзи је начинио већ самоубиство своје душе прије него што је стигао да убије туђе тијело.

„Владика Николај Велимировић је тачно знао шта је систем истребљења жртава у Доњој Градини и Јасеновцу и знао је да опише страдање и природу зла. Морамо се сјетити и Бертола Бреха који је реко мислећи на нацизам: Утроба из које је ово пузало, још увијек је плодна“. Некада су нас у доба комунизма поистовјећивали су иако то није било исто јер није бомбардован Загреб. Бомбардован је Београд. Није Београд са цвијећем већ са борбом дочекивао Хитлерове авионе. Неки други су те авионе дочекивали као савезничке. Данас чак ни то поистовјећивање неће да прихвате. Данас ми који смо се борили против нацизма, ми смо зликовци и злочинци, а сви они који су били најистакнутје нацистичке слуге су ваљда добри момци“, казао је Вучић.

Предсједник Србије рекао је да шта год се десило српском народу он је праштао. Подсјетио је на Први свјетски рат када је изгубљено 29 одсто становништва и тада је српски народ ослобађао друге да би их исти након одређеног времена обавијестили да су их они окупирали и да то није ослобађање те иако су захваљујући Србима постали земље побједнице.

„Послије Другог свјетког рата када смо их ослобађали, опет смо били ти који су их окупирали. Поставља се много питања данас. Јесмо ли се сви запитали зашто су сви покушали да сакрију трагове најмонструознијих злочина који су се догодили у једној од најкрвавијих фабрика смрти у Европи? Слушали смо све некако у некој завијеној форми да се овдје нешто дешавало, али никада нисмо имали до краја истинито и нико никада до краја није желио да говори о овом злочину и грозотама“, казао је предједник Србије.