Обиљежене 34 године од злочина у Добровољачкој улици

"Другог маја смо добили информацију, знате сами шта се све издешавало, и ја сам дошао први пут овде да видим, жеља ми је била да баш где се у том месту десило то убиство мога сина јединца... и тако", рекао је Миливоје Благојевић, отац погинулог.

Данило Берибака припадник је 4. батаљона специјалне Војне полиције, учесник масакра 2. и 3. маја. Иако су године прошле и мора се ићи даље, трауме остају.

"Године су прошле, живот се мора наставити. Осјећам се грозно. Већ ја сам трећег маја имао на заробљавању имао класичан поглед у смрт. Пушку на потиљку репетирану", рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА, учесник масакра у Добровољачкој.

Србе који су стигли у некадашњу Добровољачку, иако без инцидената овај пут, морао је да обезбјеђује велики број кантоналне и полиције МУП-а Српске. Поред полагања бијелих ружа и приложених свијећа, парастос и полагање вијенаца одржани су у Источном Новом Сарајеву, у Републици Српској, компромис зарад избјегавања инцидената

"Да се за све ове године обиљежавања мало шта промијенило и у правосуђу и на улици. очекујe да ће бити побацане приложене свијеће и положено цвијеће. Још увек нам није дозвољен тај одлазак у Добровољачку него само овде на овом стајалишту на Скендерији. Судски поступак који је био покренут знате да је 2012 међународни тужилац Џад Романо, због наводног недостатка доказа обуставио, а други поступак који је покренут 2018 године и који се сада води је само за ратни злочин у Добровољачкој, а не за сва убиства везана за случај Добровољачка", рекао је Жељко Пантелић, мајор у пензији и припадник 65. заштитног моторизованог пука ЈНА.

Ресорни министар Радан Остојић изјавио је да је данас лакше отићи у Техеран него у Сарајеву одати пошту убијеним припадницима ЈНА у Добровољачкој улици.

"Ми смо дошли овдје да се помолимо Богу и да оне који су ово учинили, који су наредили, стигне рука Божије правде јер у правосуђе Босне и Херцеговине и бившег хашког трибунала апсолутно не вјерујемо јер је створено да суди само Србима, а не за оне који су починили злочине над Србима. И тако што се мене лично тиче, имајући праксу досадашњу, правосудног система БиХ, ја не вјерујем да ће овима који, оптужница потврђена, чини ми се 2022 године, а суди се већ 5 година, да ће икад бити пресуде, јер по броју свједока и одбране и оптужбе, вјероватно ће процес трајати још 10 година", рекао је Радан Остојић, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске.

Обиљежавању су присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, министри у Влади Републике Српске, српски министри и замјеници у Савјету министара, посланици у институцијама Српске и заједничким институцијама БиХ, представници града Источно Сарајево, као и општина у његовом саставу.

"Данас кад се сјећамо људи који су жртве, који су пали, изгубили живот због онога што је била једна чиста манипулација и злочиначки подухват ми морамо да разумијемо да је свака та жртва такође обавеза за сваког од нас без обзира да ли обављамо неку функцију или смо људи, живимо живот, свој живот у нашој Републици Српској. Али што се више сјећамо њих и поштујемо њих који су страдали више ћемо цијенити слободу у којој живимо", рекла је Жељка Цвијановић, српски члан предсједништва БиХ.

"За нас је злочин над војницима ЈНА догађај који је дубоко подијелио БиХ и дао смјернице српском народу да морају предузети све потребне мјере да заштите становништво", рекао је Бошко Југовић, предсједник Скупштине града Источно Ново Сарајево.

Тог 3. мaja 1992 године колона возила ЈНА кренула је из команде. На челу се налазио транспортер у којем су као "заштитници" били Алија Изетбеговић и генерали: УН Луис Мекензи и ЈНА Милутин Кукањац.

Километар даље када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца препријечило је пут возилy, одсјекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру. Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су сједили у возилима. Према свједочењима преживјелих, ликвидације су биле бруталне: напдачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су, уз понижавање, рањавали и убијали на улици.