Уставни суд Српске: Врхунац неуставне законодавне дјелатности достигнут одлукама Шмита

У документу у којем је Уставни суд дао своју оцјену аката које је у претходном периоду донијела Канцеларија високог представника /ОХР/ у БиХ, те аката других институција који имају реперкусије на уставноправни оквир Републике Српске и БиХ, наводи се да је нужно да се што прије престане са оваквом праксом високог представника у БиХ, јер су до сада наступиле многобројне штетне посљедице исте.

Уставни суд наводи да нема сумње да високи представник није институција уставноправног карактера, односно да његов положај и надлежност нису регулисани Уставом БиХ.

"Међутим, ако не формалноправно у складу са Уставом, он је то фактички постао", истиче се у документу који је данас објављен у "Службеном гласнику Републике Српске".

С обзиром на то да су акти ове институције инкорпорирани у правни поредак БиХ, Уставни суд наводи да се нужно поставља питање какав је њихов карактер, односно да ли се ради о актима домаћег - интерног правног поретка или о актима посебног карактера које доноси једна међународна институција.

"Када је од стране овлашћених ентитетских органа власти, тј. четвртине посланика Народне скупштине Републике Српске, пред Уставним судом БиХ покретан поступак за оцјену уставности многих од ових закона, и то у погледу овлашћења високог представника да доноси ове правне акте, Уставни суд БиХ стао је на становиште да се ови закони не требају, односно не могу испитивати са формалноправног аспекта јер се ради о институцији међународног карактера, али се истовремено, што је, само по себи контрадикторно, оцјењује да су то закони БиХ, тј. високог представника, који је у овом случају дјеловао као институција у БиХ, те да се исти могу испитивати са материјалноправног аспекта зато што регулишу материју која је предвиђена Уставом БиХ", наводи се у документу.

Овдје треба напоменути да је својство закона уопште као правног акта, као и његове уставности у том смислу, са формалноправног аспекта, одређено надлежношћу за његово доношење, поступком доношења и његовом материјализацијом, а не само материјализацијом, што у овим случајевима служи као основ за овакву

оцјену Суда, додаје се у документу.

Аналогно овоме, Уставни суд БиХ је, у свим оваквим случајевима, већинским мишљењем судија оцијенио да ови закони "нису противни Уставу БиХ".

На овај начин, кроз одлуке Уставног суда БиХ, оваквим актима високог представника за БиХ дат је легалитет, иако легитимитета нема ни данас.

"Такође, значајно је истаћи, како је већ наведено, да у свим одлукама, односно законима које је наметнуо високи представник постоји норма којом се прописује да домаће институције, у овом случају Парламентарна скупштина БиХ, исте мора усвојити у идентичној форми и садржају, прије неголи усвоји било какву измјену или допуну ових закона, чиме је законодавни орган присиљен да да легалитет и легитимитет овим актима", образложио је Уставни суд Српске.

На овај начин Парламентарна скупштина БиХ се онемогућава да поштује Устав БиХ, тј. норме из члана ИВ/3 Устава, којима се прописује начин гласања у Представничком дому и у Дому народа и гдје постоје механизми "ентитетске већине" и заштите виталног националног интереса.

У Уставном суду наводе да се у том смислу може рећи да су сви ови акти резултат двоструког кршења уставних одредаба.

Наиме, Устав је, на првом мјесту, прекршен од стране високог представника јер исти, према Уставу, али ни према Анексу 10, али ни према свим декларацијама Савјета за имплементацију мира, нема овлашћење да доноси ову врсту правних аката.

"Поред овога, прописујући обавезу да Парламентарна скупштина БиХ наведене законе мора усвојити у идентичном облику и садржају, високи представник директно је прекршио Устав БиХ и то у погледу поштовања уставних норми о законодавном поступку, да при овоме не говоримо о ограничењу демократске воље изабраних народних представника, наводи се у документу, а преноси Срна.

На другој страни, Уставни суд Републике Српске је у предмету у којем се оспоравала уставност закона, односно чин њиховог проглашења од стране предсједника Републике, између осталог, због интервенције Кристијана Шмита у законодавни поступак, и то тако што је својим одлукама одлучио да, прије промулгације, спријечи ступање на снагу предметних закона, не прихватајући иницијативу за оцјену уставности, стао на становиште да су исти усвојени у складу са Уставом Републике Српске, а да наводи из иницијативе којом се тражи оцјена уставности нису од утицаја на другачију одлуку Суда у овој правној ствари.

Уставни суд појашњава да је чланом Устава Републике Српске утврђено да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом Републике Српске.

"С обзиром на чињеницу да високи представник није институција уставноправног поретка Републике Српске, није могуће вршити оцјену уставности законодавног поступка с аспекта тих аката, тј. у односу на њих", наводи Уставни суд.

Наиме, како се истиче, Устав Републике Српске ниједном својом одредбом не предвиђа могућност да високи представник интервенише у законодавни поступак у Републици Српској, који, поред усвајања закона, укључује и доношење указа којим се закон проглашава.

С обзиром на наведено, Уставни суд оцјењује да су све радње предвиђене у законодавном поступку, а које су спроведене приликом усвајања предметних закона, извршене на основу и у складу са Уставом Републике Српске.

"Може се рећи да је врхунац овакве неуставне /законодавне/ дјелатности институције високог представника достигнут одлукама Кристијана Шмита као високог представника, који није именован у складу са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ", наводи Уставни суд.

Уставни суд подсјећа да је Шмит 1. јула 2023. године донио Одлуку којом се доноси Закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ.

Овом одлуком је прописано да иста ступа на снагу одмах, а Закон, који је саставни дио Одлуке, 2. јула, што је још један неуставан чин у односу на ступање на снагу закона у складу са Уставом уопште.

Чланом овог закона регулисано је "Неизвршавање одлука високог представника" као посебно кривично дјело.

Слиједом тога, Суд БиХ је у предмету по оптужби против предсједника Републике Српске Милорада Додика и директора "Службеног гласника Републике Српске" Милоша Лукића донио осуђујућу пресуду.

"На овај начин овај закон послужио је као средство за уклањање лица која нису поштовала његову неуставну политичку вољу /умјесто политичку вољу изабраних народних представника у законодавном органу/, конкретно све законе које је наметнуо на напријед описани начин", стоји у документу.

Уставни суд Републике Српске констатује да иако високи представник за БиХ формалноправно није институција уставноправног карактера, није дио државноправног поретка БиХ и њених ентитета, иако његов положај и надлежност нису регулисани Уставом БиХ, а Анекс 10 му не даје ова овлашћења, као ни поменуте декларације, он на овај начин, вршећи законодавну, а понекад и уставотворну власт, за шта нема надлежност, постаје једна посебна, суверена институција у БиХ, изнад воље народа и изабраних народних представника, а не институција "међународне заједнице" чији је циљ успостављања предвиђен Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

Поред овога, Уставни суд Српске наводи да су Уставни суд БиХ и Суд БиХ својим одлукама потврђује овакав његов статус, дајући уставност његовој законодавној дјелатности, одбијајући да је преиспитује, односно одлучује о њој са

формалноправног аспекта, односно да одлучује о његовој надлежности за њено вршење, редовно јој потврђујући уставност у материјалноправном смислу /без обзира на садржај законских норми, који је у већини случајева, са аспекта уставности, био споран, односно супротан Уставу/.

"Сматрамо да се на овакав начин нарушава начело уставности и законитости и на нивоу БиХ, али и ентитета, и онемогућава остваривање владавине права. При овоме се истовремено спречава, односно ограничава, реализација и заштита основних људских права и слобода", пише у документу.

С обзиром на наведено, Уставни суд Републике Српске сматра да га Устав Републике Српске, као и професионална одговорност, обавезују да на овај начин саопшти своја запажања о појавама од значаја за остваривање уставности и законитости.