Вулић: Устав из 1992. кључни кључни корак у изградњи српске државности у БиХ

- Треба имати у виду да је овај Устав уз одређене измјене и данас на снази, што свједочи о континуитету постојања Републике Српске од 1992. године, а не од Дејтонског споразума, како данас то питање сагледавају у бошњачкој јавности, али и историографији - истакао је Вулић.

Вулић је појаснио да је први Устав Републике Српске дефинисао Српску Републику БиХ као државу српског народа и других грађана који у њој живе, а у његовој основи налазила се идеја о праву српског народа на самоопредјељење и на политичку организацију у условима распада заједничке државе.

Кључне одредбе, додао је, односиле су се на проглашење Републике Српске као посебне политичко-територијалне цјелине, утврђивање сопствених органа власти, могућност ступања у савезе са другим државама, гаранцију права и слобода грађана, у складу са тадашњим уставним моделима.

Вулић је оцијенио да се историјски значај устава огледа и у чињеници да је поставио темеље институционалног континуитета Републике Српске, која ће касније, на основу Дејтонског мировног споразума, добити међународно признање као један од два ентитета у БиХ.

Он је нагласио да је доношење овог устава предстаљало кључни корак у тадашњој изградњи српске државности у БиХ, али је, напоменуо је, у њему наглашено да се Српска Република БиХ налази у саставу Југославије те треба имати у виду да је останак у Југославији тада био основна тежња српског политичког руководства у БиХ.

Подсјетио је да је тај устав сачињен и донесен у условима убрзаног распада Југославије, дубоке уставне кризе у БиХ и изразите политичке поларизације између три конститутивна народа.

Претходно су, каже, српски политички представници у БиХ формирали Скупштину српског народа у овој југословенској републици.

- До њеног формирања је дошло због прегласавања српских посланика од стране њихових муслиманских и хрватских колега у заједничкој скупштини, нарочито када је у питању био опстанак у Југославији, коме су тежили српски политички лидери тог времена - рекао је Вулић за Срну.

Према његовим ријечима, Устав Републике Српске донесен је у тренутку када су се већ интензивно одвијале припреме за референдум о независности БиХ, којем су се српски политички представници противили.

У том амбијенту, оцијенио је, српско руководство је настојало да институционализује сопствени политички субјективитет и обезбиједи уставни оквир за заштиту колективних права народа чији су политички представници до тада у више наврата прегласавани.

Вулић је оцијенио да је тај акт био израз политичке воље српског становништва и средство његове институционалне консолидације те да га историчари не тумаче изоловано, већ у контексту распада Југославије, слабљења федералног правног поретка и међунационалних тензија.

Први Устав Републике Српске проглашен је 28. фебруара 1992. године и један је од најзначајнијих конститутивних аката који су били основ за стварање Српске.