Афричка куга празни оборе

То је скоро половина од 23.994 свиње, колико је укупно у Србији страдало од афричке куге од почетка године.

Ристовић се свињарством бави 20 година и био је један од највећих произвођача свиња у овом дијелу Србије, а сада је у дилеми да ли ће се и послије овог помора свиња наставити бавити истим послом.

– Само у посљедње двије године у нашу фарму је уложено пет милиона евра. Када се узме у обзир број усмрћених животиња, према процјени стручњака, директна штета је око 1,5 милиона евра, док је индиректна много већа. Усмрћене су приплодне крмаче, назимице, товљеници, прасићи... Ове животиње су требале да донесу више од 30.000 товљеника. Као сваки нормалан човјек, свјестан сам ситуације, емотивно ми је тешко, али ништа не могу промијенити осим да прихватим ситуацију такву каква јесте – свјестан је Ристовић.

Придржавали се свих мјера

Он истиче да, иако су на фарми предузете све заштитне мјере, нису успјели да спријече да зараза уђе у оборе.

– Ниједно возило није могло да уђе на фарму прије темељне дезинфекције. Радници су се туширали и пресвлачили у чиста радна одијела и чизме прије сваког уласка код животиња. Тешко је ту упријети прст у било кога, нити ја то желим. Али, сматрам да држава треба да промијени приступ када се појави прво жариште, јер је сада и држава у минусу. Колико знам, држава надокнађује штету за све осим изгубљене добити, а ја знам колико смо улагали и шта смо изгубили – прерачунава се Ристовић.

Према његовим ријечима, потребно је да прође од шест мјесеци до годину дана да би се производња могла обновити.

– До тада ћу видјети шта ми је чинити. Још је све свјеже, морам остати миран, сабран и реалан – закључује Јасминко Ристовић.

Због актуелне ситуације у вези са афричком кугом свиња, по налогу министра пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драгана Гламочића, јуче је у Влади Србије на највишем нивоу одржана сједница Оперативног штаба за координацију активности на спречавању појаве, раном откривању, сузбијању и искорјењивању афричке куге свиња.

Није вријеме за опуштање

Министар Гламочић истакао је да су мјере за сузбијање афричке куге свиња тренутно на снази у шест управних округа, али да ће данас, 14. јула, мјере бити укинуте у Борском управном округу.

Додао је да током викенда није било нових случајева заразе, те да нема мјеста паници, али да актуелна епизоотиолошка ситуација захтијева максималну озбиљност, дисциплину и одговорност свих актера у ланцу.

– Ово није тренутак за опуштање. Афричка куга свиња није опасна по здравље људи, али може да нанесе огромну штету нашем сточарству, а управо су људи највећи преносиоци вируса. Зато сви, од државних институција и локалних самоуправа, до ветеринарских служби и самих произвођача, морају да дјелују као један тим и покажу највећи степен одговорности. И најмања непажња може довести до ширења вируса међу свињама – поручио је Гламочић.

Страдало скоро 24.000 свиња

Од почетка године у Србији је еутаназирано укупно 23.994 свиње, а из ресорног министарства поручују да ће штета свима бити надокнађена.

– Ради се процјена штете и држава ће надокнадити штету по свим захтјевима који испуњавају законске услове, а то је да је газдинство регистровано и да су свиње обиљежене. Такође, казне ће бити пооштрене за све који не поштују прописане мјере – истичу из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Вирус у Србију стигао 2019. године

Др Слободан Станојевић, шеф Одјељења за епизоотиологију у Научном институту за ветеринарство Србије, каже за Курир Бизнис да је вирус афричке куге свиња први пут у Србију унијет 2019. године на једну фарму код Младеновца, али да је брзом акцијом потпуно искоријењен.

– Испитали смо више хиљада узорака и нисмо успјели да разјаснимо како је вирус стигао. Касније је, 2020. и 2021. године, болест из правца Румуније и Бугарске ушла на фарму у Зајечару и тада је еутаназирано између 10.000 и 15.000 свиња. Тада су убијане и заражене и незаражене животиње да би се спријечило даље ширење – каже Станојевић.

Шта је афричка куга свиња

Афричка куга свиња је опасна заразна болест која погађа домаће и дивље свиње, али није опасна за људе. Вирус се преноси контактом са зараженим животињама, контаминираном храном, опремом, одјећом и возилима.

Поступање са угинулим животињама

Послије еутаназије свиње се закопавају.

Стајско ђубриво се пакује на гомиле како би се подвргло биоферментацији, јер током врења на одређеној температури вирус афричке куге страда.

Он истиче да се сада убијају само заражене животиње и зато сада имамо на стотине жаришта у више округа.

– То се тако не ради. Када имате ситуацију да имате више десетина, а можда и стотина изворишта заразе којих нисте ни свјесни, требало би размислити коју стратегију примијенити. Нама у Београдском округу болест је стигла са подручја Мачве, гдје постоји од јануара, и од Дрине се ширила и прољећа стигла у Београд. Ми сада имамо ситуацију да се у домаћинствима у којима се открије куга уради еутаназија свиња, очисте дворишта, али је врло тешко извршити дезинфекцију и бити сигуран да је она поуздано урађена тамо гдје имате ђубриште. Проблем је и што сеоска газдинства често нису ограђена, свиње се изгоне на пашу или им се доноси свјежа трава и луцерка, коју воле и дивље свиње, тако да је тај контакт и непосредни и посредни врло чест – објашњава Станојевић.

Накупци шире заразу

Према његовим ријечима, мора се строго водити рачуна о промету животиња, меса и људи.

– Људи који се баве гајењем свиња не треба да посјећују туђе фарме. Морају бити свјесни тога и сами штитити и себе и своје сараднике са којима послују. Дешава се да накупци долазе и јефтино купују прасиће и свиње које у том тренутку нису болесне и возе их на другу територију. Довољно је да се једна касније разболи и прошири заразу. То је специфична болест, јер умиру једна по једна свиња, па људи не примијете док не почну масовно да угињавају – наглашава саговорник Курир Бизниса и додаје да тренутна стратегија сузбијања афричке куге не даје резултате и да би у ту борбу требало да се укључе сви државни органи.

– Када је било тропско вријеме, ми смо по 12 до 14 сати радили на еутаназији из дана у дан, од шест ујутру до осам сати увече – истиче Станојевић.