Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Након што су прије двије недјеље откривени први пацијенти са тешким, неуроинвазивним обликом грознице Западног Нила - двије особе из Београда, посљедњи подаци показују да су још четири особе у Србији обољеле од овог вируса који преносе комарци.
На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", на територији Србије је, од почетка сезоне надзора, 1. јуна 2026. године, до 16. августа, регистровано укупно шест случајева неуроинвазивног облика грознице Западног Нила.
Случајеви су регистровани на територији три округа:
У сезони надзора 2026. године, закључно са 13. августом, у државама Европске уније (ЕУ) и Европског економског простора (ЕЕП) случајеви оболијевања од грознице Западног Нила код људи регистровани су у Италији, Грчкој, Румунији, Шпанији, Француској и Њемачкој. У региону је оболијевање регистровано и у Сјеверној Македонији.
Како наводе у "Батуту", од почетка сезоне трансмисије 2026. године, закључно са 13. августом, укупно је идентификовано 75 подручја захваћених вирусом Западног Нила у седам европских земаља. Захваћена подручја су регистрована у:
У ових седам земаља пријављено је укупно 426 локално стечених случајева инфекције вирусом Западног Нила код људи: у Италији 224, Грчкој 105, Шпанији 42, Сјеверној Македонији 30, Румунији 18, Француској 6 и Немачкој 1 случај.
Главни преносилац вируса је врста Culex pipiens
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни преносилац вируса је врста Culex pipiens — такозвани домаћи или ријечни комарац који је широко распрострањен у нашој земљи.
- Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра мјесеца - наводе у "Батуту".
Будући да вакцина против ове болести не постоји за људе, једини ефикасан начин превенције јесте спречавање убода инсеката и смањење њихове популације.
Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.
Код око 80 одсто заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20 одсто инфицираних особа има благу клиничку слику у виду:
Симптоми који указују на неуроинвазивни облик болести су висока температура, јаке главобоље, укоченост врата, дезоријентисаност или слабости
Код једног обољелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести.
- Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недјеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима - објаснила је раније за "Блиц здравље" примаријус др Славица Марис, специјалиста епидемиологије и начелница Јединице за заразне болести у Градском заводу за јавно здравље.
Институт "Батут" апелује на грађане да примјењују мјере личне заштите како би смањили ризик од заражавања:
Из "Батута" подсјећају да се у случају путовања у иностранство, посебно у тропске и суптропске предјеле, стриктно примјењују све мјере заштите.
Уколико се примјете било какви симптоми који указују на неуроинвазивни облик болести (попут високе температуре, јаке главобоље, укочености врата, дезоријентисаности или слабости), одмах се обратити изабраном љекару.
(Блиц)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
17
20
17
11
17
10
17
04
17
00
Тренутно на програму