Гас, дрва или струја: Које гријање је ове зиме најисплативије

Руководилац Економског сектора Агенције за енергетику Србије Небојша Деспотовић рекао је да је анализа урађена за стан од 60 квадратних метара и да је за гријање на природни гас потребно око 60.000 динара за цијелу сезону, док директно гријање на струју може да кошта чак 250.000 динара.

Деспотовић је за РТС објаснио да је рачуница направљена под претпоставком да се стан загријава на 20 степени, 16 сати дневно, током шест мјесеци, за шта је потребно око 9.000 киловат-сати топлотне енергије.

„Два најјефтинија енергента су природни гас и дрво. Цијена природног гаса није се мијењала скоро три године, посљедњи пут 1. новембра 2023. године. Дрво је тржишна роба и његова цијена се мијења. Ове године је незнатно порасла“, навео је Деспотовић.

Међутим, код гријања на дрва трошкови могу знатно да варирају у зависности од цијене огрева и ефикасности пећи.

„Распон трошкова износи од 60.000 динара, са јефтиним дрветом и ефикасном пећи, до готово 100.000 динара годишње, са скупљим дрветом и мање ефикасном пећи“, објаснио је Деспотовић.

Посебно је примјетан раст цијене пелета, који је ове године знатно поскупио уочи почетка гријне сезоне.

„Годишњи трошкови гријања на пелет су око 114.000 динара. Крајем септембра и почетком октобра његова тржишна цијена скочила је готово 50 одсто и то је доста подигло трошкове гријања“, истакао је Деспотовић.

Он је нагласио да су у анализи коришћене тренутне цијене енергената, односно да рачуница представља пресјек стања пред почетак гријне сезоне. Највеће разлике у трошковима постоје код гријања на електричну енергију, јер рачун прије свега зависи од начина коришћења уређаја и потрошње у вишој или нижој тарифи.

„Директно гријање, када имате пећ или котао који користи електричну енергију током дана, тренутно је можда и најскупљи вид гријања – око 250.000 динара годишње“, навео је Деспотовић.

Знатно повољније пролазе домаћинства која користе термоакумулационе пећи и пуне их искључиво током ноћи, када је електрична енергија четири пута јефтинија.

„ТА пећи довољног топлотног капацитета, које могу да акумулирају енергију током ноћи и да њоме грију до сљедеће вечери, доносе рачун од око 102.000 до 103.000 динара годишње“, објаснио је Деспотовић.

Међутим, уколико капацитет пећи није довољан и домаћинство мора додатно да се догријава током дана, трошкови могу да порасту за око 40.000 динара.

„Ако се два сата дневно користи скупља тарифа за догријавање, годишњи рачун расте на око 142.000 динара“, прецизирао је Деспотовић.

Према рачуници Агенције, гријање на висококалорични угаљ из Бановића кошта око 81.000 динара, на сушени угаљ из Вреоца око 86.000, док је за угаљ из Станара потребно око 102.000 до 103.000 динара по сезони. Гријање на пропан-бутан кошта око 188.000 динара, док би гријање на лож-уље, према прошлогодишњој цијени, износило око 170.000 динара.

„За лож-уље тренутно нисмо имали цијену за ову сезону, па смо користили прошлогодишњу. По тој цијени гријање би износило 170.000 динара, што значи да ће, када буде формирана овогодишња цијена, бити изузетно скупо“, рекао је Деспотовић.

Према подацима са пописа из 2022. године које је навео Деспотовић, готово половина грађана Србије грије се на дрва и пелет, при чему доминира огревно дрво. Око 25 одсто користи централне системе гријања, 13 одсто електричну енергију, а приближно 10 одсто природни гас. На остале начине гријања отпада око два одсто.

Из Удружења топлана Србије саопштили су да су даљински системи технички спремни за гријање, а да је почетак гријања једино неизвестан у Врбасу, јер тамошња топлана има финансијских проблема.

Из Електропривреде Србије такође истичу да ће струје бити довољно.