Хаковани гинеколошки подаци – шта пацијенткиње могу, а шта клиника мора да уради

Повереник каже да је клиника морала да обавијести све оне чији су подаци компромитовани. Уколико није, савјетује пацијенткињама да се обрате клиници.

Још се не зна из које клинике су процурили осјетљиви подаци. И Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, тражи одговор, наводећи да је процес инспекцијског надзора отворен.

Мариновић истиче да је потребно недвосмислено утврдити о којој клиници је ријеч.

„Затим да спроведемо класичан надзор, да ли је дошло до повреде, ког обима, којих података, да ли се ту ради о подацима пацијенткиња или и о подацима доктора. Користим ову прилику да позовем ту клинику да изврши своју законску обавезу и обавијести Повереника о тој повреди што прије“, каже Мариновић.

Ђерлек: Подаци у државним установама под апсолутном контролом

У Министарству здравља тврде да су подаци који се чувају у државним здравственим установама сигурни.

Државни секретар Мирсад Ђерлек каже да су ти подаци под апсолутном контролом, и то вишеслојном.

"Врло је тешко очекивати да из таквог центра могу да процуре подаци, с обзиром на то да причамо о приватној клиници, ми покушавамо да што прије те податке из тих здравствених установа убацимо у јединствени дата центар, како бисмо образовали јединствени здравствени информациони систем“, наводи Ђерлек.

Шта је обавеза клинике према пацијенткињама

Повереник подсјећа да је клиника која је била на мети напада морала по закону да обавијести све оне чији су подаци компромитовани.

Уколико није, Повереник савјетује пацијенткињама које сумњају да су оштећене да се обрате клиници. „И да питају да ли су њихови подаци компромитовани или угрожени, који подаци, у којој мјери, ко је извршио приступ, да ли су предузете неке мјере заштите. Уколико не добију адекватан одговор, или одговор потпуно изостане, могу да пишу притужбу Поверенику“, истиче Мариновић.

Кључно је гдје ће завршити подаци пацијената и који је мотив хакера да их објаве, оцјењују упућени.

Страх оправдан, мотив најчешће новац

Ненад Бучевац, стручњак за сајбер безбједност, каже да је најчешћи мотив финансијске природе.

„Када нападачи потенцијално уцјењују власнике или директоре институција како би тражили откуп за податке до којих су дошли. Када податак о нашем здравственом стању једном процури у дигитални свијет, он остаје ту заувијек, тако да бих рекао да страх јесте оправдан“, наглашава Бучевац.

Грађани Србије су међу најугроженијима у Европи када је у питању безбједност личних података, показују истраживања. Најчешће су на удару управо информације о здрављу.

(РТС)