ЦДУ је сломљен, АФД остварио невјероватну побједу, али ништа од власти?

Према првим излазним анкетама телевизија АРД и ЗДФ, Алтернатива за Њемачку (АфД) на недјељним изборима освојила је око 44 одсто гласова, далеко испред конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), која је добила 18,5 одсто.

АфД до сада није учествовао ни у једној владајућој коалицији у 16 њемачких савезних покрајина, нити у савезној влади, јер све остале етаблиране странке одбијају сарадњу с њим, држећи се политике познате као „ватрозид“ (Brandmauer), преноси агенција ДПА.

Предвођен водећим кандидатом Улрихом Зигмундом (Ulrich Siegmund), АфД се нада да ће у Саској-Анхалту заобићи тај „ватрозид“ освајањем апсолутне већине мандата у покрајинском парламенту у Магдебургу.

Тиме би постао прва крајње десна странка која би самостално владала једном њемачком савезном покрајином након Другог свјетског рата.

Излазне анкете показују да су три љевичарске странке – Љевица (Die Linke), Зелени и Социјалдемократска партија Њемачке (СПД) – без већих потешкоћа прешле изборни праг од пет одсто, неопходан за улазак у парламент. Прве пројекције на основу дјелимично пребројаних гласова очекују се ускоро.

Популистички Савез Саре Вагенкнехт (Bündnis Sahra Wagenknecht – BSW) могао би да се нађе у кључној улози, пошто се, према излазним анкетама, креће око изборног прага од пет одсто.

На биралишта 20. септембра излазе и бирачи у Мекленбургу-Западној Померанији, гдје АфД, према најновијој анкети, има подршку од 36 одсто, седам процентних поена више од владајућег СПД-а, као и у Берлину, гдје је трка неизвјеснија.

И на савезном нивоу АфД тренутно води у анкетама. Најновија истраживања дају му око 28 одсто подршке, док је ЦДУ/ЦСУ на нешто више од 20 одсто.

Већ побједа на покрајинским изборима представљала би важан политички сигнал за цијелу Европу, јер би показала да АфД може да пређе из опозиционе у извршну власт. Ако би се тај тренд наставио и на савезном нивоу, посљедице би биле знатно веће.

Криза легитимитета етаблираних странака

„Очигледно је да је ријеч о озбиљном проблему у Њемачкој, а то је криза легитимитета досадашњих етаблираних странака, прије свега ЦДУ-а, ЦСУ-а и СПД-а. Њемачке политичке елите треба да се запитају у чему су погријешиле. Разлоге за раст популарности АфД-а треба тражити у разочарању великог дијела бирача политикама етаблираних странака“, рекао је за Индекс уочи избора спољнополитички аналитичар Божо Ковачевић.

Он додаје да АфД најчвршће упориште има управо у источној Њемачкој, гдје је антимигрантско расположење, парадоксално, знатно израженије него на западу, иако тамо живи мање имиграната.

„Могли бисмо рећи да је неуспјешна интеграција источне и западне Њемачке један од узрока губитка легитимитета политичких елита“, наводи Ковачевић.

„Њемачка више није држава благостања“

Истиче и да њемачки модел успјешне економије више не функционише као раније.

„Њемачка је деценијама функционисала као индустријска велесила захваљујући комбинацији јефтиних руских енергената, америчких безбједносних гаранција које су јој омогућавале да мање улаже у одбрану, те пласмана њемачких индустријских производа изван Европе, прије свега у Кину.

Данас више нема јефтиних руских енергената, Америка више не пружа исте безбједносне гаранције, а Кина је од тржишта за њемачке индустријске производе постала конкурент. Све то има посљедице по функционисање система државе благостања. Ту се јавља и озбиљан проблем: док политичке елите излаз виде у јачању одбране и припремама за могући рат, грађани се оправдано плаше рата“, наводи.

Вајдел најављује излазак из еврозоне и напуштање Шенгена

АфД већ најављује потезе који би имали посљедице далеко изван Њемачке.

Копредсједница странке Алис Вајдел (Alice Weidel) јуче је за ЗДФ поручила да би, уколико АфД дође на савезну власт, Њемачка требало да напусти еврозону.

„Њемачкој је прије увођења евра било знатно боље“, рекла је Вајдел, тврдећи да је заједничка европска валута ослабила њемачку привреду и смањила богатство домаћинстава.

Говорећи о миграцијама, Вајдел је најавила затварање њемачких граница и излазак из шенгенског простора. Заложила се и за већи број депортација и мање додјела држављанства.

Све то није лако спровести

АфД већ годинама заговара референдум о чланству Њемачке у Европској унији, такозвани „Дегзит“ (Dexit), по узору на „Брегзит“ (Brexit), о чему је Алис Вајдел говорила још 2024. године.

Стварни излазак Њемачке из ЕУ не би био једноставан јер је чланство утемељено у њемачком Уставу, а за његову измјену потребна је двотрећинска већина у Бундестагу и Бундесрату, што би за АфД представљало веома висок политички праг.

И сам АфД је посљедњих година своју реторику поставио нешто опрезније. Алис Вајдел је још 2024. рекла да би АфД најприје покушао из темеља да промијени ЕУ и врати више овлашћења државама чланицама, а да би референдум о изласку био својеврсни план Б.

Ни за евро не постоји једноставан политички или правни пут. Њемачка је дио еврозоне, а евро је заједничка валута чије је функционисање уређено европским уговорима.

За разлику од обичне промјене економске политике, излазак највеће економије еврозоне из заједничке валуте отворио би низ правних, финансијских и политичких питања за цијелу ЕУ.

ЦДУ-ов Фрај: Морамо се суочити с резултатом избора и бити самокритични

Торстен Фрај (Thorsten Frei), предсједник посланичког клуба Уније из редова ЦДУ-а, оцијенио је резултате избора у савезној покрајини Саска-Анхалт историјском прекретницом.

„Чини се да је овај изборни резултат преломни тренутак за цијелу нашу земљу“, изјавио је за АРД.

Упозорио је да је ово први пут да странка коју унутрашња обавјештајна служба сматра десноекстремистичком постиже тако снажан резултат.

Фрај је нагласио да се и ЦДУ мора суочити с овим исходом.

„Поставља се питање зашто нашом политиком не допиремо до људи. Морамо спровести озбиљну самокритику“, закључио је.

Колико је заправо важна Саска-Анхалт?

Важно је нагласити да се не ради о изборима на нивоу цијеле Њемачке, већ о покрајинским изборима у Саској-Анхалту, савезној покрајини на истоку земље.

Саска-Анхалт била је дио некадашње Источне Њемачке, односно Њемачке Демократске Републике (DDR), све до њемачког уједињења 1990. године.

Саска-Анхалт је крајем 2025. имала 2,12 милиона становника, док је цијела Њемачка имала око 83,47 милиона. Другим ријечима, у тој покрајини живи око 2,5 одсто њемачког становништва.

На данашњим изборима право гласа имало је око 1,69 милиона људи. Поређења ради, на посљедњим савезним изборима у Њемачкој право гласа имало је 60,5 милиона бирача.

Дакле, бројка од 1,7 милиона не значи да је на изборима гласало само око три одсто њемачких бирача, већ да су ово били избори искључиво за парламент једне од 16 њемачких савезних покрајина.

Ипак, резултат је политички важан далеко изван Саске-Анхалта. АфД је тамо остварио историјски резултат и први пут има реалну могућност да преузме власт у једној савезној покрајини.

Посебну тежину томе даје и чињеница да је покрајинска обавјештајна служба АфД у Саској-Анхалту класификовала као потврђено десноекстремистичко дјеловање.

Покрајинска власт није важна само на локалном нивоу. Владе савезних покрајина учествују у раду Бундесрата, горњег дома њемачког парламентарног система, који учествује у доношењу савезних закона.

Саска-Анхалт, с обзиром на број становника, располаже са четири од укупно 69 гласова у Бундесрату.

АфД побједник избора, али без апсолутне већине и коалиционих партнера

Алтернатива за Њемачку (АфД) осваја 39 мандата и биће убједљиво најјача странка у новом сазиву покрајинског парламента, али то јој није довољно за самостално формирање власти.

За апсолутну већину потребна су 42 посланика. Могућност коалиције са АфД-ом већ су искључили Хришћанско-демократска унија (CDU), Љевица, Социјалдемократска партија Њемачке (SPD) и Зелени, док је сарадњу одбио и Савез Сахре Вагенкнехт (Bündnis Sahra Wagenknecht — BSW), показују пројекције њемачког јавног сервиса АРД.

Изборни стручњак АРД-а Јерг Шененборн упозорио је да не треба доносити преурањене закључке.

Истакао је да и минималне промјене у пројекцијама могу промијенити однос снага, а кључно питање је да ли ће БСВ, који се тренутно налази на 5,0 одсто гласова, уопште прећи изборни праг и ући у парламент.