Коментари:
1
Нова студија открива зашто се дио Сјеверног Атлантика хлади и упозорава да би то могао бити знак опасног слабљења океанске струје АМОК.
У Сјеверном Атлантику, јужно од Гренланда и Исланда, велико подручје океана хлади се док се остатак свијета загријава. Нова студија објашњава овај феномен и тврди да је он показатељ приближавања једној од најопаснијих климатских тачака преокрета, пише Си-Ен-Ен (CNN).
Подручје океана познато као „хладна мрља“ или „рупа у загријавању“ охладило се за готово један степен Целзијуса од 1900. године. Научници су дуго расправљали о томе да ли је ова аномалија посљедица губитка топлоте с површине океана због промјена вјетрова и облака или сигнал слабљења кључног система океанских струја.

Наука и технологија
Глобална температура мора достигла рекорд
Нова студија закључује да је узрок слабљење струја, што упућује на забрињавајућу будућност.
Атлантска меридионална преокретна циркулација (Atlantic Meridional Overturning Circulation – AMOC), позната као АМОК, функционише као огроман систем који преноси топлоту.
Она повлачи топлу воду из тропских крајева према сјеверу, гдје се вода хлади, тоне и затим тече назад према југу.

Друштво
Стиже још јачи Ел Нињо: Наредна година ће бити натоплија година икада
Бројна истраживања показују да тај систем слаби јер глобално загријавање узроковано људским дјеловањем доводи до топљења леда, чиме у океан доспијевају велике количине слатке воде.
То нарушава осјетљиву равнотежу топлоте и салинитета од које АМОК зависи. Неки научници упозоравају да се АМОК приближава тачки преокрета, која би могла да наступи већ у овом вијеку, након чега би колапс система био неизбјежан.
Потпуно заустављање АМОК-а имало би катастрофалне посљедице на глобалном нивоу.
То би изазвало убрзан пораст нивоа мора дуж источне обале САД, Европи донијело екстремно хладне зиме и помјерило афричке монсуне, што би изазвало дуготрајне суше.
Неки научници сматрају „хладну мрљу“ јасним доказом промјена у АМОК-у, јер је то управо подручје у које тај систем доноси највише топлоте.
Како би боље разумјели шта се догађа, аутори студије комбиновали су податке о температури океана прикупљене инструментима и сателитима с климатским моделима.
Открили су да се хлађење у „хладној мрљи“ не догађа само на површини већ и дубоко у океану, гдје атмосферски услови, попут вјетрова и облака, имају знатно мањи утицај.
Студија је показала да сви знакови упућују на утицај АМОК-а.

Наука и технологија
Нова студија показује: Цријевне и оралне бактерије повезане са мањком емпатије
„Мијења се пренос топлоте у океану“, рекао је Стефан Рамсторф (Stefan Rahmstorf), један од аутора студије и професор физике океана на Универзитету у Потсдаму.
Појаснио је да управо то узрокује хлађење „хладне мрље“.
Рамсторф додаје да постоје и бројни други докази о слабљењу АМОК-а, независно од „хладне мрље“, а неке студије показују да је струја тренутно најслабија у посљедњих хиљаду година.
Рене ван Вестен (René van Westen), истраживач мора и атмосфере са Универзитета у Утрехту, који није учествовао у истраживању, напоменуо је да су претходне студије показале могућност настанка „хладне мрље“ искључиво под утицајем атмосферских услова.
„Међутим, чињеница да је нова студија дошла до досљедних резултата анализом различитих скупова података учвршћује поузданост закључака“, додао је.
Дејвид Торнали (David Thornalley), професор наука о океанима и клими на Универзитетском колеџу у Лондону (University College London), рекао је да студија подржава доказе о повезаности „хладне мрље“ и слабљења АМОК-а.
Ипак, упозорио је да, због недостатка података из стварног свијета, доступне информације „треба сматрати добрим апроксимацијама, а не савршеним приказом стварности“.
Торнали је за Си-Ен-Ен изјавио да и даље постоје неизвјесности и додао: „Не мислим да ће ова студија бити посљедња ријеч о овом питању“.
С тим се сложио и Џонатан Бејкер (Jonathan Baker), виши климатолог у британској Метеоролошкој служби (Met Office).
„Ову студију бих посматрао као додатни доказ доприноса АМОК-а хладној мрљи, а не као коначно рјешење тог питања“, изјавио је за Си-Ен-Ен.

Наука и технологија
6 ч
0
Наука и технологија
9 ч
0
Наука и технологија
1 д
0
Наука и технологија
1 д
1Најновије
Најчитаније
21
21
21
16
21
07
21
02
20
56
Тренутно на програму