Откривен доказ о једној од најужаснијих смрти која може да се замисли

Остаци познати као Скелет 150 пронађени су у замку Стирлинг у Шкотској, а образац повреда показује да је мушкарца с леђа погодио велики предмет који се кретао огромном брзином.

Највјероватнији "кривац", сматрају истраживачи, јесте пројектил избачен из требушета, моћне средњовековне опсадне справе која је помоћу противтеже избацивала тешке пројектиле на непријатељска утврђења.

Уколико је њихово објашњење тачно, Скелет 150 могао би представљати први познати археолошки доказ повреда насталих ударом пројектила из требушета.

- Његова смрт би, срећом, била практично тренутна - рекла је за ScienceAlert биоархеолошкиња др Џо Бакбери са Универзитета Брадфорд.

Најгоре повреде налазиле су се на задњем десном дијелу лобање и десном рамену, што указује да је удар дошао отпозади. Повређено је и лијево раме, али је било мање раздробљено, што сугерише да је сила на тој страни била слабија.

Скелет имао више од 160 прелома

Анализом остатака утврђено је да је мушкарац у тренутку смрти имао између 22 и 34 године.

Радиокарбонско датирање које је калибрисала др Кети Бат са Универзитета Брадфорд смјестило је његову смрт у период између 1255. и 1405. године.

То је посебно занимљиво јер је замак Стирлинг током тог периода више пута био под опсадом.

Утврђење се налази на високој стени изнад реке Форт и постоји најмање од почетка 12. вијека. Током касног 13. и почетка 14. вијека имало је огроман стратешки и симболички значај у ратовима за независност Шкотске између Енглеза и Шкота.

Замак је више пута прелазио из руке у руку, а Скелет 150 један је од неколико пронађених остатака људи који се повезују са овим насилним периодом.

Наука и технологија

Како АИ мијења сајбер ратовање: Врхунски стручњаци у Бањалуци о новим пријетњама

Ипак, чак и међу њима његове повреде биле су изузетне.

Форензички антрополог др Патрик Рандолф-Квини са Универзитета Упсала рекао је да га је изненадило колико случај подсјећа на повреде које форензичари виђају данас.

Огромна сила изазвала је више од 160 прелома и тешко разорила тијело, али су истраживачи, упркос томе што је прошло седам вијекова, успјели да реконструишу механику удара.

Повреде какве данас изазивају аутомобили и возови

Скелет је био готово комплетан, али су многе кости биле разбијене на велики број дијелова.

Научници су пажљиво састављали фрагменте, а користили су радиографију, микроскопију и микро-ЦТ снимање.

Открили су образац оштећења какав до сада није био препознат међу средњовијековним остацима.

Код жртава средњовековних сукоба најчешће се проналазе трагови сечива, убодних оружја и пројектила. Код овог мушкарца доминирала је потпуно другачија врста повреда - посљедице изузетно снажног тупог удара.

Посебно су значајни дубоки, цик-цак преломи на костима.

Рандолф-Квини објашњава да механизам њиховог настанка још није потпуно разјашњен, али да се са сигурношћу може рећи да се такав образац јавља када се на кост пренесе веома велика количина енергије.

Истраживачи су разматрали и могућност да је мушкарца погодио дио зида или другог материјала који је падао са утврђења.

Међутим, Бакбери каже да дубоки цик-цак преломи указују на удар при веома великој брзини. Материјал који пада имао би мању брзину и, према њеним ријечима, вјероватно не би произвио исти образац повреда.

Као модерна саобраћајна несрећа

За поређење су се окренули савременој форензичкој медицини.

Компјутеризована томографија данас омогућава такозване виртуелне аутопсије и стварање детаљних тродимензионалних приказа повреда људи страдалих у падовима, пуцњавама и саобраћајним несрећама.

Научници су реконструисали преломе Скелета 150 у три димензије и затим их упоредили са документованим савременим случајевима.

Наука и технологија

Да ли је микропластика у плућима крива за рак? Изненађујуће истраживање групе научника

Најближе подударање пронашли су код падова са велике висине и саобраћајних несрећа са огромном енергијом удара.

- Повреде су упоредиве са онима код људи које данас ударе возови и аутомобили - рекла је Бакбери. Научници реконструисали чак и како је стајао

Положај и правац прелома омогућили су истраживачима да оду још даље и реконструишу положај тијела у тренутку удара.

Један од најважнијих трагова пронађен је на десној лакатној кости.

На основу образаца прелома закључили су да је мушкарац у тренутку удара стајао усправно, окренут леђима пројектилу, док су му руке биле савијене испред тијела.

Повреде доњег дијела тијела такође указују да је стајао и ослањао тежину на ноге и стопала.

Предмет који га је погодио морао је да буде веома велики. Повреде се протежу од главе до средине леђа, преко оба рамена, свих ребара и великог броја пршљенова.

Истраживачи за сада не могу да процјене тачну величину, масу или брзину пројектила.

Бакбери наглашава и да се не може са сигурношћу тврдити да је сваки прелом настао директним контактом са предметом, јер су неке повреде могле настати преношењем енергије кроз тијело.

Ипак, читав образац одговара удару једног великог предмета који се кретао веома брзо.

Да ли га је убио чувени „Ратни вук“?

Ту прича добија посебно занимљив историјски обрт.

Према Рандолф-Квинију, колико је истраживачима познато, у средњовековној Шкотској постојао је практично само један механизам способан да велику масу покрене довољно брзо да изазове овакве повреде - опсадна справа попут требушета.

Љубав и секс

Импулсивни или смирени? Наука дала коначан одговор ко је бољи у кревету

Радиокарбонско датирање оставља четири могуће опсаде Стирлинга које би могле одговарати времену његове смрти: 1299, 1304, 1314. и 1337. годину.

Посебно интригантна је опсада из 1304. године. Тада је енглески краљ Едвард И против замка Стирлинг употребио своје чувено оружје познато као "Ратни вук".

То отвара могућност да је скелет 150 страдао управо током те опсаде.

Али научници за сада не могу да докажу ни да је човјек умро 1304. године, нити да га је погодио Ратни вук. Едвард И је током вишемјесечне опсаде располагао и другим опсадним справама.

Оно што повреде овог човјека ипак сугеришу јесте да је прије седам векова био изложен сили какву форензичари данас виђају код неких од најтежих саобраћајних несрећа - а моћно оружје као што је требушет је за сада најбоље објашњење како је такав удар могао да настане у средњовијековној Шкотској.

(телеграф)