Научници упозоравају на потенцијалне утицаје приобалног „освјежавања“ воде

Међутим, комбинација топљења глечера, појачаних киша и екстремних временских прилика значи да су воде у неким од најудаљенијих дијелова планете све више изложене смањењу нивоа соли.

Научници овај феномен називају „освјежавањем“, а нова студија истиче утицај који би то могло имати на врсте у плитким приобалним водама Антарктика. Истраживачи упозоравају да континуирано освјежавање приобалних вода може представљати значајну претњу за многе морске бескичмењаке који живе у том региону, али и да би могло промијенити природу свјетског океана.

Истраживање су спровели научници са Плимутског универзитета и из Британског антарктичког института, а заснива се на претходном раду на процијени утицаја промјенљивих океанских услова на неке од најмањих, али најважнијих становника планете.

„Открили смо још 2017. године да чак и ако се вода делимично разблажи - амфиподе губе со и долази до оштећења њихових шкрга. Ово је важно за цијелу планету јер су Антарктик и његов живи свет битни за функционалну животну средину. Оштећење Антарктика наноси штету свима нама, а освјежавање не мора бити врло велико да би имало озбиљан утицај на здравље многих врста бескичмењака“, кажу истраживачи.

Свијет

Дјечак (8) извучен без свијести из мора, љекари му се боре за живот

Ново истраживање се фокусира на врсту џиновског амфипода Парацерадоцус миерси, увелико присутну у антарктичким водама и сродну са скачућим амфиподама на плажама у умјереним климатским зонама.

Користећи јединке скупљене у заливу Рајдер на Антарктичком полуострву, истраживачи су процијенили како њихове тјелесне течности и унутрашњи органи реагују кад су изложени симулираном експерименту освјежавања. Открили су да је ова врста, кад је изложена смањењу нивоа соли у води, још у стању да регулише неке од кључних хемикалија – укључујући калцијум – које су битне за њене тјелесне функције.

Међутим, укупна регулација јона који чине пуну концентрацију морске воде је нарушена, што значи да амфиподе губе со и њихове шкрге бивају оштећене. То може довести до великог броја смрти међу јединкама које живе у плитким водама.

„Док се климатске промјене настављају, животне средине ће се мијењати више од услова с којима животиње могу да се носе. У морима око Антарктика, највећи сигнал климатских промјена је топљење леда, што у океане додаје велике количине свјеже, слатке воде. Ово смањење салинитета могло би имати драстичне посљедице, мијењајући заједнице на морском дну. Наша студија пружа битне доказе о томе шта би се у будућности могло догодити са различитим врстама“, кажу аутори.

(телеграф)