Да ли човјечанство заиста постаје мање интелигентно?

"Веома опрезно бих приступио закључцима да човечанство наводно постаје мање интелигентно. Такве громогласне формулације углавном настају због покушаја да се изузетно сложен појам интелигенције сведе на показатељ IQ-а који се мjери тестовима. IQ тестови заиста омогућавају процjену низа когнитивних способности: логичког размишљања, памћења, брзине обраде информација и способности уочавања правилности. Али они не мере човекову интелигенцију у цјелини", истиче руски научник Станислав Куџ.

Указао је да таквом проценом нису обухваћени креативност, способност рјешавања потпуно нових проблема, емоционална и социјална интелигенција, као ни способност примјене знања у пракси. Поред тога, на резултат утичу образовање, културно окружење, мотивација, па чак и стање у којем се човек налази у тренутку тестирања.

Због тога пад просјечног резултата на одређеним тестовима не значи да је човјечанство постало мање интелигентно. Прије би требало поставити друго питање: да ли се мијења сам карактер интелектуалне активности?

Наука и технологија

Истраживање показало: Када су мужјаци мишева усамљени, чешће посежу за алкохолом

Према ријечима научника, од човјека се данас све рјеђе очекује да огромну количину информација чува у меморији, а све чешће да пронађе потребне податке, провјери их, упореди различите изворе, постави права питања и доноси одлуке у условима обиља информација.

Да ли се мијења начин на који размишљамо

То је посебно уочљиво са ширењем вештачке интелигенције. Данас више није највриједнија способност да се најбрже да стандардни одговор - њега за секунду може добити готово свако. Много је важније разумијети да ли је тај одговор тачан, уочити грешку неуронске мреже, поставити јој нестандардан задатак и самостално донијети закључак.

"Управо такав приступ покушавамо да развијамо код студената: не само да их учимо да користе технологије вјештачке интелигенције, већ и да развијају критичко размишљање и способност контроле резултата њиховог рада. Неуронска мрежа треба да проширује интелектуалне могућности човека, а не да их замени", додао је.

Како вјештачка интелигенција мијења начин размишљања

Говорити о "крају ере паметних људи" у најмању руку је псеудонаучно, сматра. Могуће је да смо свједоци преласка у еру у којој сам појам интелигенције постаје шири, док стари начини њеног мерења све теже описују способности које су човјеку заиста потребне, преноси РТ Балкан.