Научници открили шта утиче на ризик од гојазности и дијабетеса

Структура и активност митохондрија, које снабдевају ћелије енергијом, „програмиране“ су одвојено од остатка система тијела. Митохондријска ДНК, као и нуклеарна ДНК, подложна је мутацијама које се могу акумулирати, трајати и преносити на потомство, објаснили су научници.

Мутације у овом геному се често преносе у „скуповима“, што омогућава научницима да идентификују такозване хаплогрупе митохондријске ДНК човека, које могу одредити ефикасност митохондрија, додао је универзитет.

„Хаплогрупе митохондријске ДНК наслеђују се искључиво по мајчинској линији, односно иста је код мајке и њеног потомства. Због тога анализа митохондријске ДНК може да помогне у праћењу древних путева насељавања људи и откривању географског порекла предака по женској линији. А код људи који данас живе, хаплогрупа може да укаже на ниво ризика од појединих болести“, рекла је Софија Воронова, један од аутора истраживања, млађи научни сарадник Центра за имунологију и ћелијске биотехнологије Балтичког федералног универзитета „И. Кант“ .

Наука и технологија

Откривено да лијек за дијабетес неочекивано утиче на мозак

Универзитетски научници су открили да присуство одређене хаплогрупе утиче на способност тијела да регулише упалу код метаболичког синдрома – групе болести која укључује гојазност, дијабетес типа 2, атеросклерозу и разне кардиоваскуларне поремећаје. Око 20 процената руске популације има ову дијагнозу, прецизирали су научници.

„Двије особе са метаболичким синдромом не морају бити подједнако 'нездраве', а њихове различите хаплогрупе митохондријске ДНК могле би да буду објашњење за то. Узели смо крв од 180 особа, издвојили имуне ћелије, моноците, и подијелили их према типовима модела митохондрија, односно према хаплогрупама. Испоставило се да, ако је особа гојазна или има 'хаплогрупу У', њени моноцити ослобађају знатно више супстанци које изазивају запаљење него код особе са истим степеном гојазности, али са хаплогрупом Х“, објаснила је Воронова.

У зависности од генетике митохондрија, ниво ризика од развоја компликација гојазности и метаболичког синдрома може бити различит код две особе које имају исту тјелесну тежину, напомиње стручњак.

Здравље

Болести које се често насљеђују: Ако су их имали ваши родитељи, вјероватно ћете их имати и ви

Истраживање је спроведено превасходно за хаплогрупе Х и У: прва је најраспрострањенија у Европи, док се друга среће широм Евроазије. Добијени подаци омогућавају да се објасни зашто се код неких људи са прекомерном тјелесном тежином компликације развијају брзо, док се код других не појављују. Међутим, за потврду ових хипотеза потребно је спровести још много додатних истраживања, нагласили су на Балтичком федералном универзитету „И. Кант“.

Резултати су представљени на конференцији „Биоинформатика регулације и структуре генома / системска биологија“ у Новосибирску.

(спутник србија)