Може ли Република Српска постати регионално чвориште за дата центре?

Српска је, ради привлачења дата центара страног поријекла, али и олакшања пословања домаћим ИКТ компанијама, увела дигиталне специјалне зоне. Њихову основу чине инфраструктура и изградња дата центара, што представља конкретизацију Закона о слободним зонама. Инвеститорима и оснивачима се, поред економских и пореских олакшица, нуди ИТ инфраструктура и дигитална безбједност највишег европског стандарда.

„Те дигиталне специјалне зоне, поред инфраструктуре модерних дата центара, представљају и правни оквир који омогућава дигитално пословање и ствара основу да домаће компаније сарађују са међународним“, рекао је замјеник директора Агенције за ИКТ Републике Српске Душко Барић.

Иако посједујемо квалитетан кадар и мање дата центре домаћег поријекла, немамо стручњаке директно специјализоване за велика постројења која раде 24/7, каква су иначе у плану страних компанија. Тренутно је то само један од радних задатака домаћих ИТ стручњака.

„Потребно је урадити специјализацију кадрова када су у питању дата центри. У том случају неопходно је спровести скалирање, сертификацију и посебан облик едукације стручњака који би радили на тим системима“, истакао је секретар Удружења за ИКТ у Привредној комори Републике Српске Слободан Драгичевић.

Дата центри су директни потрошачи високонапонске преносне мреже, односно повезују се директно на далеководе, што представља један од њихових главних потенцијала. На простору Републике Српске, али и читаве БиХ, тренутно недостаје потрошње на тој мрежи.

„Мрежа је остала из бивше Југославије и конципирана је за велике индустријске потрошаче којих сад скоро да нема. Оно што нама фали јесте потрошња. Посљедица тог недостатка је проблем високих напона на преносној мрежи, који траје већ годинама и ескалира. Значи, сваки нови потрошач је за Електропренос веома добра ствар“, објаснио је извршни директор „Електропреноса БиХ“ Цвјетко Жепинић.

Српска има неискоришћен хидропотенцијал како за производњу, тако и за потрошњу енергије. Уколико ови центри буду плански позиционирани, могли би обављати своју функцију без ометања привреде и становништва.

„Било би добро да се сва та нова постројења граде у сливовима великих ријека како би се потрошњом већих количина воде могло управљати уз помоћ акумулација. За то имамо добре предиспозиције, како са постојећим, тако и са изградњом нових акумулација“, навео је портпарол „Вода Српске“ Саша Мирић.

Иако ови центри нису терет за ресурсе у Српској, већ рјешење за вишкове у мрежи и прилика за развој привреде, за увођење модерног дата центра морају се предвидјети и строге еколошке норме. То подразумева минималан утицај на животну средину кроз рационалну потрошњу струје, системе хлађења затвореног круга ради уштеде воде, технологије за поновно коришћење отпадне топлотне енергије коју сервери ослобађају, као и управљање е-отпадом усклађено са глобалним зеленим сертификатима, што би осигурало низак угљенични отисак.