Да ли је микропластика у плућима крива за рак? Изненађујуће истраживање групе научника

Истраживачи наводе да њихова студија доприноси доказима да микропластика улази у наше тијело путем ваздуха који удишемо и сугерише да би могла постојати веза између микропластике и болести плућа.

Узорак за испирање плућа

Истраживање ће представити др Илијас Димеас са Медицинског факултета Универзитетског колеџа у Даблину и Универзитета у Тесалији.

- Микропластика је постала неизбјежан дио нашег окружења, али и даље знамо изузетно мало о томе шта се дешава када она доспе у људско тијело. Још не знамо колики су основни нивои микропластике у плућима, колико се они разликују од особе до особе, нити да ли доприносе развоју болести. Ако ове честице удишемо сваког дана, морамо разумети гдје оне завршавају и да ли се могу повезати са болешћу – рекао је он.

Истраживање је обухватило 100 особа које су биле подвргнуте бронхоскопији ради испитивања плућних симптома у Универзитетској болници у Лариси у Грчкој. Бронхоскопија је поступак при којем се танка, савитљива цијев уводи у плућа, омогућавајући љекару да помоћу камере прегледа унутрашњост и по потреби узме узорке. Као дио процеса, сваки пацијент је дао узорак за „испирање плућа“, гдје се физиолошки раствор користи за испирање дијела плућа како би се прикупиле ћелије и други материјал. Код половине пацијената, истраживачи су такође узели мали узорак плућног ткива.

Свијет

Забринутост у Норвешкој: Познато здравствено стање краљице Мете Марит послије трансплантације плућа

Сваки узорак је детаљно анализиран на присуство микропластике, а одабрани узорци су тестирани како би се утврдило о којим врстама пластике је ријеч.

Од 100 пацијената, код 50 је накнадно откривен рак плућа, док код преосталих 50 није.

У свим узорцима истраживачи су идентификовали укупно 232 честице микропластике. Свеукупно, 70% пацијената имало је детектибилну микропластику у најмање једном узорку (било у испирању плућа, ткиву или оба). Када су узорци испирања и ткива сваког пацијента анализирани заједно, показало се да су пацијенти са раком плућа имали већу вјероватноћу да имају микропластику и веће укупно оптерећење микропластиком у поређењу са онима који нису имали рак.

Пацијенти са раком плућа такође су чешће имали детектибилну микропластику у узорцима испирања плућа (66% наспрам 46%) и веће оптерећење микропластиком од пацијената без рака.

Када су истраживачи упоредили узорке испирања плућа и ткива код исте особе, открили су да пацијенти са више микропластике у узорку испирања обично имају мање у одговарајућем узорку ткива, и обрнуто. Будући да узорци испирања прикупљају честице из ваздушних простора, док узорци ткива захватају честице уграђене у саму структуру плућа, овај налаз сугерише да микропластика можда није равномјерно распоређена и да различити делови плућа могу различито задржавати честице.

Најчешћи типови пластике

Анализа микропластике показала је да су полипропилен и полиетилен најчешћи типови пластике. Они се широко користе у свакодневним производима као што су амбалажа, текстил, кућни предмети и роба широке потрошње.

- Наши резултати сугеришу да се удахнута микропластика може наћи у људским плућима чешће него што многи мисле. Ово се надовезује на све бројније доказе да смањење загађења животне средине пластиком може имати користи које превазилазе екосистеме и директно утичу на људско здравље. Ова врста студије нам не говори зашто смо пронашли више микропластике у узорцима пацијената са раком плућа. Микропластика би могла допринијети упалама или другим биолошким процесима који могу погодовати болестима попут рака, али је такође могуће да обољела плућа једноставно задржавају честице другачије него здрава плућа – рекао је др Димеас и додао:

- Оно што студија дефинитивно показује јесте да је микропластика налажена чешће и у већем броју код пацијената са раком плућа, што отвара важна питања за будућа истраживања. Већ смо започели лабораторијске експерименте како бисмо боље разумели врсте пластике и њихов утицај на ћелије плућа.

Здравље

Останите без даха због болести или оставите цигарете: 10 корака који спашавају плућа

Др Димеас и његове колеге такође анализирају узорке пацијената са хроничним болестима плућа како би разумијели да ли микропластика игра улогу у стварању ожиљака на плућима и прогресији болести.

- Рак плућа је најчешћи тип рака на свијету и водећи узрок смрти од рака, са око 2,5 милиона случајева и 1,8 милиона смртних исхода годишње. Пушење остаје убедљиво највећи узрок рака плућа. Данас је познато да и загађење ваздуха изазива рак плућа и доприноси многим другим болестима, као што су астма и хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) – рекла је професорка Барбара Хофман, председница Савјета за заговарање Европског респираторног друштва са Универзитета у Диселдорфу, која није била укључена у истраживање, и додала:

- Истраживања о здравственим ефектима микропластике су још увијек у раној фази, али почињемо да схватамо да ове сићушне честице продиру у многе дијелове тијела. Ова студија потврђује да удишемо микропластику из ваздуха и да се она таложи у нашим плућима. Потребно нам је више истраживања да бисмо у потпуности разумели њену потенцијалну улогу у болестима плућа, укључујући рак. У међувремену, залажемо се за основно људско право на чист ваздух, а то укључује и ваздух који није загађен микропластиком.

Узрок или фактор ризика

Реагујући на ову још необјављену студију, др Рија Деверев, научна сарадница за истраживање животне средине на Институту за истраживање одрживости Универзитета Источни Лондон, нагласила је за Сциенце Медиа Центер да није јасно није јасно да ли су сви учесници са малигнитетом плућа имали раније познату дијагнозу у време бронхоскопије, или су неки били на својој првој дијагностичкој бронхоскопији.

- Ако су учесници раније били подвргнути бронхоскопијама или другим процедурама, то би потенцијално могло објаснити више нивое фрагмената микропластике. Ова студија доприноси све бројнијим доказима да се микропластика може детектовати у људском тијелу, укључујући респираторни систем. Проналазак микропластике и у БАЛ-у и у плућном ткиву у складу је са изложеношћу људи микропластици у окружењу, укључујући и удисање – нагласила је она и додала:

- Ова студија је важна прелиминарна студија, али она не утврђује да је микропластика узрок или фактор ризика за рак плућа.

(телеграф)