Двије опције за Мерца након изборног пораза, ниједна није добра

ЦДУ је у Саској-Анхалту освојио мање од 20 одсто гласова, што је мање од половине резултата АфД-а. То је шок за ЦДУ, а генерални секретар странке Франциска Хоперман у првој реакцији резултат је описала веома опрезно.

„У сваком случају, ово је веома тежак резултат за нас и утиче на све нас као хришћанске демократе“, рекла је она.

Посљедице се у недјељу увече, два сата након затварања биралишта, још нису могле сагледати.

Свијет

ЦДУ је сломљен, АФД остварио невјероватну побједу, али ништа од власти?

Постоје двије могућности: да са АфД-ом на власт у једној покрајини први пут дође странка која је класификована као десничарско екстремистичка или да се формира мањинска влада предвођена ЦДУ-ом, која би зависила од подршке Љевице. Оба сценарија могла би да гурну цијели ЦДУ и Мерца у озбиљне проблеме.

Сценарио 1: Апсолутна већина за АфД

Апсолутна већина АфД-а изазвала би политички потрес без преседана, далеко изван граница Саске-Анхалта. Потрага за кривцима веома брзо би стигла и до Берлина, конкретно до кабинета канцелара. Готово је извјесно да би Мерц у сопственој странци био означен као један од одговорних за такав исход.

Свен Шулце, носилац листе ЦДУ-а у Саској-Анхалту, протеклих седмица непрестано се жалио да савезна политика негативно утиче на његову предизборну кампању. Чак се успротивио и реформи пензионог система, најважнијем реформском пројекту канцелара.

Због одговорности савезног руководства странке за побједу АфД-а, Мерц би вјероватно морао и сам да положи рачуне. Његов ауторитет већ се сматра уздрманим.

Свијет

АфД убједљиво побиједила!

Међутим, колико год овакав успјех АфД-а изгледао катастрофално на друштвеном и политичком нивоу, као и за сам ЦДУ, за Мерца и коалицију у Берлину у томе лежи и одређена прилика.

Канцелар ће вјероватно тврдити да политички центар сада мора још снажније да издржи притисак са десног крила. На крају би то чак могло да учврсти јединство црно-црвене коалиције, а самим тим и Мерцову позицију канцелара.

Сценарио 2: Опасно кокетирање са Љевицом

Уколико АфД не освоји апсолутну већину, Свен Шулце, актуелни премијер покрајине, мораће први да одговори на питање какав је став његове странке према Љевици.

ЦДУ је 2018. године одлучио да неће сарађивати ни са Љевицом ни са АфД-ом. Мерц је то поновио само неколико дана уочи избора.

„И код АфД-а и код Љевице постоје тако суштинске разлике у односу на Унију да је сарадња искључена“, поручио је Мерц.

Али шта тачно значи сарадња?

Мерц је током кампање подржао Шулцеову линију: неће бити заједничког владиног програма нити учешћа представника Љевице у власти. Истовремено, Мерц је указао на Тирингију и Саксонију, гдје мањинске владе, кроз компликоване „механизме консултација“, добијају селективну подршку Љевице без формалног политичког савеза.

Против таквог сценарија, међутим, већ се јавља отворен отпор унутар ЦДУ-а. Замјеник шефа посланичког клуба Уније у Бундестагу Сеп Милер прије неколико дана отворено је заговарао да се мандат за састављање владе најприје препусти АфД-у уколико та странка буде убједљиво најјача.

„Ако резултати анкета постану изборни резултати, онда Улрих Зигмунд са АфД-ом има мандат за састављање владе“, изјавио је за „Политико“ (Politico).

Људи попут Милера страхују од масовног иступања из странке ако ЦДУ буде сарађивао са Љевицом. Такође страхују да би то само додатно ојачало АфД. На сљедећим изборима за пет година та странка би у Саској-Анхалту могла да освоји чак и двотрећинску већину, гласи њихова мрачна прогноза.

Даље пуцање такозваног заштитног, односно противпожарног зида према Љевици могло би да охрабри и оне унутар ЦДУ-а који желе рушење заштитног зида према АфД-у, што је за Мерца и страначко руководство у Берлину потпуно искључено.

Ситуација би могла да измакне контроли, а неки у најгорем случају виде чак и опасност од раскола унутар странке.

Клингбајл и Бас могу привремено да одахну

За разлику од Мерца, челници коалиционог партнера СПД-а, Ларс Клингбајл и Бербел Бас, барем на први поглед могу за сада да одахну.

Социјалдемократе су седмицама страховале да неће прећи изборни праг од пет одсто. Сада се чини извјесним да ће СПД бити заступљен и у сљедећем покрајинском парламенту у Магдебургу, при чему се странка није суочила са већим губицима.

„Ово је за нас прије свега важан знак да се на СПД мора рачунати“, рекао је генерални секретар странке Тим Клисендорф за АРД.

Ипак, овај резултат може да завара. Многи бирачи у Саској-Анхалту вјероватно су гласали тактички: што више мањих странака уђе у парламент, то је мања вјероватноћа да АфД освоји апсолутну већину.

Остаје зато питање колико је људи гласало за СПД из увјерења, а колико само како би спријечили формирање владе АфД-а.

Иако су Клингбајл и Бас у дијелу страначке базе и даље на мети критика, пажња би сада могла да буде усмјерена на изборе који се за двије седмице одржавају у Мекленбургу-Западној Померанији.

Тамо је премијерка Мануела Швезиг у посљедње вријеме напредовала и још има изгледа да заврши испред АфД-а.

И избори за двије седмице доносе велику неизвјесност

Од исхода покрајинских избора 20. септембра у Берлину и Мекленбургу-Западној Померанији зависиће и колико би јесен могла да постане опасна за Мерца.

У Берлину ЦДУ-у пријети губитак позиције градоначелника, потенцијално у корист Љевице. У Мекленбургу-Западној Померанији, ако ситуација буде нарочито лоша, ЦДУ би могао да падне испод десет одсто и заврши на четвртом мјесту.

И тамо би се, приликом формирања владе без АфД-а, могло поставити питање сарадње са Љевицом. Расправа о промјени канцелара могла би тада поново да се распламса.

Међутим, могућ је и другачији сценарио. У Мекленбургу-Западној Померанији ЦДУ би могао да избјегне једноцифрен резултат и компликовано формирање владе уколико буде довољно мандата за црвено-црвено-зелену коалицију.

Истовремено, носилац листе берлинског ЦДУ-а Стефан Еверс могао би да побиједи на изборима и постане градоначелник. Такав развој догађаја ублажио би притисак на Мерца.

Крај црно-црвене коалиције мало вјероватан

Један сценарио, без обзира на исход предстојећих избора, ипак се сматра мало вјероватним — распад коалиције конзервативаца и социјалдемократа на савезном нивоу.

Разлог је једноставан: из нових избора АфД би вјероватно изашао још јачи, док би формирање нове савезне владе постало још теже.

(Индекс)