Гледате ТикТок и одједном "препознајете" симптоме код себе? Стручњаци упозоравају на нови феномен

А онда се догађа нешто необично - понашање или сензације на које раније готово да нисте обраћали пажњу одједном почињете да препознајете код себе.

Феномен је добио назив "симптом боровинг", односно "позајмљивање симптома", а стручњаци упозоравају да кратки здравствени садржаји на друштвеним мрежама могу да подстакну људе да обична понашања почну да тумаче као знакове одређеног поремећаја, како наводи Дејли Мејл.

Како објашњава Џозеф Њутон, оснивач апликације за здравствену анксиозност Цондри, ријеч је о ситуацији у којој често излагање туђим симптомима доводи до тога да особа почиње да примећује, другачије тумачи или очекује сличне сензације и понашања код себе.

То не значи да особа свесно имитира друге или измишља оно што осећа. Пажња, очекивање и анксиозност могу једноставно да учине много приметнијим нешто што је раније пролазило незапажено.

Проблем додатно компликују алгоритми друштвених мрежа.

Свијет

Гину због лајкова, нови тренд залудио младе: Возе у контра смјеру, све снимају и објављују!

Након свега неколико интеракција са одређеном темом, кориснику може да буде понуђено све више сличног садржаја. Тако неко ко погледа неколико снимака о АДХД-у може да добије утисак да се велики број особина описаних у њима односи управо на њега.

Један од најједноставнијих примера нема чак никакве везе са болешћу.

Ако вам неко каже да обратите пажњу на то како осјећате језик у устима, врло брзо ћете тешко моћи да престанете да га примећујете.

Језик се није променио - променила се ваша пажња

Сличан механизам, објашњава Њутон, може да се појави након гледања здравствених снимака.

АДХД је постао једна од посебно популарних здравствених тема на ТикТоку, али истраживања показују да квалитет информација може озбиљно да варира.

Једна често цитирана анализа 100 популарних ТикТок снимака о АДХД-у показала је да је 52 одсто класификовано као обмањујуће, док је свега 21 одсто оцјењено као корисно.

Новије истраживање отишло је још даље. Анализа 98 популарних снимака означених са АДХД, објављена 2026. године, класификовала је чак 89 одсто анализираних видеа као обмањујуће, при чему су међу проблемима били преувеличавање, нетачне тврдње и представљање симптома који се јављају код различитих стања као карактеристичних баш за АДХД.

Истраживање Универзитета Британске Колумбије показало је и занимљив ефекат на гледаоце: људи који претходно нису вјеровали да имају АДХД постајали су мање сигурни у то након гледања ТикТок снимака, док су они који су се већ сами дијагностиковали постајали уверенији да га имају.

Наука и технологија

Зашто је немогуће укротити друштвене мреже? Разлог који крију од нас

Садржај на друштвеним мрежама може имати и позитивну страну - некоме може помоћи да први пут препозна стварни проблем и потражи стручну помоћ.

Граница се, међутим, појављује када препознавање прерасте у непрестано праћење сопственог понашања и тражење нових симптома.

Стручњаци зато упозоравају да кратки видео-снимци не могу да замене клиничку процену. Код АДХД-а се не поставља дијагноза зато што се неко повремено тешко концентрише, одлаже обавезе или лако губи пажњу.

За процјену су важни дуготрајност симптома, њихово појављивање у различитим областима живота, развојна историја и, посебно, колико они заиста ометају свакодневно функционисање.

(телеграф)