Зашто је немогуће укротити друштвене мреже? Разлог који крију од нас

Зависност, самоповрјеђивање, самоубиство: друштвене мреже, чија је стратегија усмјерена на интеракцију са корисницима, суочавају се са масовним критикама.

Оптужују их да подстичу зависност од коришћења мрежа и изазивају озбиљне психичке посљедице, посебно код дјеце.

Држећи кориснике "приковане" за екране непрекидним листањем садржаја, препорукама и сталним обавјештењима, платформе попут Фејсбука, ЈуТјуба и ТикТока остварују огромне профите.

Тако је Мета, власник Фејсбука, прошле године забиљежила рекордне приходе од оглашавања у износу од 196,2 милијарде америчких долара (168,3 милијарде евра) – све захваљујући својој способности да кориснике задржи уз екране.

Но тај пословни модел данас се суочава са великим правним и регулаторним препрекама. Све више земаља забрањује коришћење друштвених мрежа млађима од 16 година, а посебно у САД расте број тужби против технолошких компанија.

У најновијем великом правном спору, 29 америчких савезних држава, међу њима Калифорнија, Колорадо и Њу Џерси, почетком месеца је поднијело тужбу против Мете. Друштвеној мрежи замјерају да је своје платформе намјерно дизајнирала тако да млади корисници постану зависни од њих.

БиХ

МАПА - Објављене локације: Гдје су у БиХ срушене српске цркве

У нагодби која је јавно објављена прошле сриједе, Мета је пристала да плати до 18 милијарди америчких долара (15,5 милијарди евра) за 47 савезних држава, Дистрикт Колумбију и америчке територије (подручја под контролом владе САД, али која немају статус савезне државе, прим. ред). Са државом Тексас компанија је склопила засебну нагодбу у вриједности од милијарду америчких долара (0,86 милијарди евра). Осим тога, пристала је да уведе ограничења времена коришћења и ноћне блокаде за малољетне кориснике.

Регулација "касни" за технологијом

Владе широм свијета су последњих година пооштриле правила, но законодавцима је тешко да прате брз развој технологије.

Више опсежних студија утврдило је повезаност између коришћења друштвених мрежа међу тинејџерима и повећане појаве анксиозности, депресије, као и незадовољства сопственим телом. И истраживачи саме компаније препознали су повезаност између коришћења Инстаграма и проблематичне слике о сопственом телу, као и менталног здравља код неких девојака тинејџерског узраста, што потврђују Метини документи који су доспјели у јавност 2021. године.

Према подацима компаније Сензор тауер, која се бави истраживањем тржишта, амерички тинејџери су 2025. године проводили око 90 минута дневно прегледајући ТикТок. Тестирања организација попут Амнести Интернешенела показала су 2023. године да алгоритми те платформе корисницима који претражују садржаје повезане са менталним здрављем у одређеним случајевима препоручују и видео-снимке о депресији и самоповрјеђивању.

"Компаније ове величине, које имају тако велики утицај на животе људи, морају да испуњавају основне безбједносне стандарде", каже за Дојче веле Камиј Карлтон, директорка сектора за стратегију у организацији Центар за хуману технологију (Сентер фор Хумане Технолоџи).

"Та идеја није радикална", каже она. "То је исти стандард који примењујемо на друге производе попут аутомобила, лекова и дечјих играчака."

Већа заштита за дјецу

Послије вишегодишње блокаде, у САД међу демократама и републиканцима расте подршка строжим правилима којима би се деца, кроз закон о заштити деце на интернету КОСА, заштитила од опасности друштвених мрежа.

Приједлог закона предвиђа да за малолетнике аутоматски важе најстрожије безбједносне поставке. Тиме би родитељи добили више могућности за надзор интернет профила своје дјеце.

"Технологија се развија тако брзо, а докази да проузрокује штету гомилају се толиком брзином, да сам веома оптимистичан да ће током сљедећег сазива Конгреса бити усвојен важан закон", рекао је социјални психолог Џонатан Хајт, аутор књиге "Генерација анксиозности", у једном политичком подкасту.

Закон би могао прецизно да дефинише у којој су мјери технолошки гиганти дужни да предвиде могуће штете и развију одговарајуће функције за њихово спречавање. Но Карлтон се такође залаже за то да производи друштвених мрежа подлежу америчким прописима о заштити потрошача и одговорности за производе.

Какве би шансе имале алтернативе?

У Њемачкој је Корнелија Зиндерман, професорка психологије на Универзитету Шарлота Фрезенијус у Хајделбергу, истраживала ставове корисника према алтернативним моделима друштвених мрежа. Међу њима су модели засновани искључиво на претплати, без оглашавања, које Мета тестира за Фејсбук и Инстаграм у 27 држава чланица ЕУ и Уједињеном Краљевству.

У својој студији из 2024. године Зиндерман је утврдила да би више од половине одраслих и двије трећине младих било спремно да плаћа неку врсту јавног сервиса на друштвеним мрежама, са много строжим безбедносним стандардима, на пример одговарајућу верзију Фејсбука.

Иако би платформе друштвених мрежа могле да "изнова осмисле делове свог пословног модела и отворе додатне изворе прихода", Зиндерман сумња да би такве алтернативе могле да замјене најпопуларније друштвене мреже.

Улагања у вјештачку интелигенцију додатно отежавају регулацију

Законодавци се суочавају са још једним проблемом: управо оне платформе друштвених мрежа које користе милијарде људи улажу стотине милијарди америчких долара у престижне пројекте вјештачке интелигенције.

Неки посматрачи истичу да подаци прикупљени путем друштвених мрежа пружају вриједан увид у стварно понашање корисника, што је од велике користи за развој вјештачке интелигенције.

Технолошки гиганти постају све моћнији, а њихови нови пројекти вјештачке интелигенције показују се подједнако тешким за регулацију као и друштвене мреже. Стручњаци све чешће изражавају забринутост да се управо проблематичне праксе које су обликовале друштвене мреже сада "уграђују" у знатно моћније производе вјештачке интелигенције.

Док се друштвене мреже такмиче око тога ко ће придобити нашу пажњу, вјештачка интелигенција је данас већ способна да утиче на људско размишљање, понашање и односе на начине које је тешко и замислити, сматра Карлтон, преноси Б92.