Њемачка уводи специјалне јединице

Према ријечима портпарола, капацитети полиције за мобилну одбрану од дронова биће проширени тако да укључе брзо распоредиве јединице за борбу против дронова стациониране у градовима, како би се заштитио ваздушни простор изнад критичних транспортних чворишта и владиних подручја, јавља Ројтерс.

У оквиру мјера предвиђено је да компанијама које управљају кључним инфраструктурама, као што су електроенергетска предузећа и произвођачи одбрамбене опреме, биће дато законско овлашћење не само да откривају дронове већ и да их активно бране.

Предвиђено је и успостављање "заштитног штита" на територији цијеле земље, односно "сајбер купола" која укључује мрежу дигиталних сензора дизајнираних да открију и пресретну покушаје хакерских напада.

Влада такође намјерава да прошири употребу технологија подржаних вјештачком интелигенцијом, биометријског препознавања лица и видео надзора, укључујући и на жељезничким станицама, како би се идентификовали осумњичени који припремају саботажу.

Претходно је њемачки министар унутрашњих послова Александар Добринт изјавио да су хибридни напади Русије постали дио свакодневнице.

"Ови напади ће се повећати, али можемо да се бранимо и заштитимо", истакао је он.

Раније данас руски шеф дипломатије Сергеј Лавров рекао је да оптужбе западних земаља о умијешаности Москве у инцидент са дроном у Лајпцигу представљају почетак правог рата.

"Лајпциг, аеродром, пронашли су неки дрон. Рекли су да је то руски дрон, али нико се није потрудио да истражи. Ово је, углавном, почетак правог рата. Избацили су генерални конзулат из Бона и објавили да су прекршили споразум. Затварају Руски дом у Берлину. Сјећам се да су пре почетка Другог свјетског рата, Великог отаџбинског рата, Нијемци такође затворили своја дипломатска представништва", рекао је Лавров.

Њемачка влада је 1. септембра званично оптужила Русију као одговорну за покушај напада на аеродром Лајпциг-Хале 4. августа, који је изведен дроном напуњеним експлозивом, који је пронађен у близини украјинског авиона.

Берлин је одлучио да 18. септембра затвори Генерални конзулат Русије у Бону а најављено је и да ће Њемачка раскинути споразум о раду Руског дома у Берлину и да ће пооштрити контролу уласка за руске држављане.