Да ли је вечерас крај Њемачке какву знамо?

• АфД жели радикално пооштравање политике азила у Саксонији-Анхалту, укључујући масовне депортације и укидање средстава за интеграцију миграната.
• Странка се залаже за строго антимиграциону политику и покретање програма повратка њемачких стручњака из иностранства, иако није јасно колико би то било изводљиво.

Алтернатива за Њемачку (AfD) најавила је политички заокрет уколико дође на власт у њемачкој покрајини Саксонији-Анхалту. Странка тежи самосталном формирању владе и жели да њен водећи кандидат Улрих Зигмунд постане премијер покрајине. Покрајински огранак АфД-а службе безбједности сматрају „доказано екстремно десничарским“.

У нацрту програма своје будуће владе странка најављује далекосежне промјене.

Радикално пооштравање политике азила

„Депортовати од првог минута!“ То је главно обећање АфД-а у Саксонији-Анхалту у случају изборне побједе. Циљ је депортовати што више илегалних миграната, „колико год је то могуће“, наводи се у изборном програму.

Свијет

Избори у Саксонији-Анхалту: Историјска шанса за АфД, још једно понижење за Мерца

Када је ријеч о политици азила, странка најављује пооштравање мјера на свим нивоима. Жели чешћу примјену притвора пред депортацију, захтијева увођење обавезног рада за тражиоце азила и укидање свих средстава намијењених интеграцији миграната. Понуде помоћи мигрантима које финансира држава АфД назива „индустријом азила“.

Осим тога, странка жели да из заједничке наставе искључи дјецу и младе који немају трајно право боравка у Њемачкој. АфД такође планира да у покрајинској влади оснује „штаб за ремиграцију“, који би координисао политику азила Саксоније-Анхалта.

Спорно је које би од тих мјера покрајинска влада уопште смјела да спроведе. Увођење посебних одјељења за избјеглице могло би, на примјер, да буде у супротности с правилима међународног и европског права. О томе ко смије да буде депортован, а ко не, одлучује савезна држава, а не појединачне покрајине.

Антимиграциона политика

АфД се противи досељавању у Њемачку. У програму будуће владе захтијева „заокрет од 180 степени у миграционој политици“. Изричити циљ је, дакле, смањење броја досељеника у Саксонији-Анхалту.

Република Српска

АфД пред историјском побједом: „Ово опасно подсјећа на Њемачку 1930-их“

Међутим, та покрајина већ годинама пати од великог недостатка квалификоване радне снаге, посебно у области његе болесних и старијих особа.

АфД проблем недостатка стручне радне снаге жели да ријеши повратком њемачких стручњака који су се иселили. У ту сврху намјерава да покрене „програм повратка“. Као подстицаје планира такозвану „премију за повратак“, помоћ у тражењу стана и проналажењу мјеста у вртићу. Све то било би намијењено породицама које се из иностранства враћају у Саксонију-Анхалт.

Није јасно на колико повратника АфД рачуна, нити колико новца намјерава да издвоји за тај „програм повратка“.

Саксонија-Анхалт је већ више од 30 година снажно погођена исељавањем. Ниједна њемачка савезна покрајина није изгубила више становника од поновног уједињења Њемачке 1990. године.

Свијет

Шефица АфД-а јасна: Ако дођемо на власт, затворићемо границе и изаћи из Шенгена

Угледни економски стручњаци, попут Рајнта Гропа, предсједника Лајбницовог института за економска истраживања, упозоравају да би се недостатак квалификоване радне снаге драстично погоршао уколико АфД дође на власт.

„Управо висококвалификовани стручњаци имају алтернативе. Ако стекну утисак да нису пожељни или да морају да рачунају с непријатељским односом према њима, одлучиће се за друге регионе“, оцијенио је Гроп у интервјуу за дневни лист „Велт“ (Welt).

Приближавање Русији

Шеснаест њемачких савезних покрајина има ограничена овлашћења у спољној и безбједносној политици, али могу да утичу на политичке расправе. Евентуални премијер из редова АфД-а имао би знатно већу политичку тежину.

Када је ријеч о односима с Русијом, АфД у изборном програму захтијева поновно приближавање тој земљи и укидање санкција. Од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, Њемачка је у великој мјери обуставила увоз нафте из Русије.

Свијет

Маск: АфД је једина нада за Њемачку

Захтјев за укидање санкција углавном је симболичног карактера, јер савезна покрајина мора да поштује санкције уведене на савезном нивоу. Ипак, премијер из редова АфД-а могао би да наметне нове акценте у расправи о тој теми у утицајном Бундесрату, дому њемачких савезних покрајина.

АфД такође жели да уведе наставу руског језика у школама и да у ту сврху циљано привуче наставнике којима је руски матерњи језик.

Када је ријеч о Украјини, АфД заоштрава тон и захтијева „офанзиву повратка“ за украјинске избјеглице. Међутим, о конкретној депортацији Украјинаца из Њемачке не може да се одлучује на нивоу покрајине. Та питања уређује савезна политика.

Успостављање грађанских стража

Посебно је споран захтјев АфД-а за успостављање својеврсне помоћне полиције. Редовна полиција је „преоптерећена“ задатком да гарантује безбједност, наводи АфД у програму будуће владе Саксоније-Анхалта.

„Зато ћемо, као трећи стуб безбједносне архитектуре на локалном нивоу, успоставити добровољну грађанску стражу“, наводи се у програму.

Угледни правник и криминолог Томас Фелтес са Рурског универзитета у Бохуму упозорава на опасности такве идеје.

„Задатак полиције је да спречава опасности и гарантује заштиту јавности. Само она притом смије да примјењује силу“, пише Фелтес у ауторском тексту за портал „Лигал тајмс онлајн“ (Legal Times Online).

„Грађанска стража“ или „грађанска милиција“ чак би негативно утицала на јавну безбједност, сматра он.

„Тамо гдје дјелују такве групе, страх од криминала се само подстиче, и то како међу учесницима тако, прије свега, и међу свима осталима, а не само међу ‘забринутим’ грађанима“, објашњава Фелтес.

Историја и култура

Централна тачка програма будуће владе АфД-а јесте такозвана политика идентитета. Странка жели да позитивну слику Њемачке учини дијелом свог програма и залаже се за суштински другачији поглед на историју.

Суочавање с њемачким злочинима почињеним током националсоцијализма АфД назива „овјековјечавањем комплекса кривице“. Због тога жели да промијени наставне планове у школама.

Странка такође најављује борбу против друштвене разноликости. Заставе дугиних боја, као симбол друштвене разноликости, требало би да буду забрањене у школама.

Свјетски познату архитектуру Баухауса (Bauhaus), која је свој процват доживјела управо у Саксонији-Анхалту, АфД одбацује као „превише глобалистичку“ и захтијева „патриотску културну политику“. У складу с тим планира и прерасподјелу средстава за финансирање културе.

Посебно би били погођени бројни пројекти за развој демократије који за свој рад добијају државну подршку. АфД у свом програму одбацује сваки наставак њиховог финансирања.

(ДВ)